cȅo

cȅo

cȅo (српски, ћир. це̏о)[уреди]

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. célo, ceo, céla [1]

Значења:

  1. Dužinska mera za zemlju (500 hvati). [1]
  2. Čitav, nepovređen. [1]
  3. Neosporan, nepobitan, pravi. [1]

Примери:

  1. A jȁ sàmo cȇli dȃn kȕpim dùdove u ràkiju. Бегеч [1]
  2. Do podne mrzi sebe, od podne celi svet. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Сенпетер Сомбор Мол Сивац Турија Равно Село Госпођинци Ченеј Српски Крстур Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Бока Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Крашово [1]
  3. Ovaj dréči: i ȏn ȍće kroz cȅo Zrènjan da se vȏza za dvȇ bȃnke, ȍće i ȏn da se vȏza kao Dȕško. [2] Зрењанин [1]
  4. Prȁvio svȁtove pa odužívo céli vȇk. [5] Нови Бечеј [1]
  5. Dànas bȅremo kukùruz céli dȃn. [2] Јаша Томић [1]
  6. Cȇl dȃn mȏra da se čȉsti. Фаркаждин [1]
  7. Cȇl dȃn je prikòpāva. [5] Башаид [1]
  8. Pȇć ùzidanu imámo što nàložim jedàred, pa je tȍplo i cȅl dȁn i célu nȏć. [5] Калаз [1]
  9. Duž cela ovako u šumu. [4] Мокрин Тител [1]
  10. Vratio se ceo iz rata. Сомбор [1]
  11. To je cela istina. Сомбор [1]


Синоними:

  1. celokupan [1]


Изрази:

  1. ko da samcelom svetu oči vadila ("biti veoma nesrećan"). Ново Милошево [1]
  2. ko da jeceo svet pao na njega ("biti u teškoj situaciji, pod pritiskom mnogobrojnih briga, problema"). Ново Милошево [1]
  3. Ceo bogovetni dan ("od jutra do mraka"). Јасеново [1]
  4. kȍ ćecélom svȇtu koláča namésiti ("ne može se svima ugoditi"). Вршац [1]
  5. Do podne mrzi sebe, od podneceli svet ("biti često mrzovoljan"). Сенпетер [1]
  6. preko nje je prešlacela regimenta ("bila je u ljubavnom odnosu sa mnogo muškaraca"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128, 160, 162. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 14, 17, 32.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 150, 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ Миља Н. Радан, Чербул или мошуље (мошули) — карашевски покладни обичај. Рад, 41—42, 1999/2000, 85—91, стр. 86, 87.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=cȅo&oldid=385485”