Викиречник:Сунчева и месечева слова
У арапском и малешком језику, консонанти су подељени у две групе, на сунчева или соларна (Шаблон:lang-ar ḥurūf shamsīyah) и месечева или лунарна слова (حروف قمرية ḥurūf qamarīyah), а њихова припадност једној од ове две групе се заснива на њиховој асимилацији изостајању асимилације са словом lām (ل l)[1] одређеног члана који му претходи al- (الـ). Ова имена су настала због чињенице да се у речи која означава појам 'сунце', al-shams, врши асимилација слова lām, док се у речи која означава 'месец', al-qamar она не врши.
Правило[уреди]
Када иза њега иде сунчево слово, lām одређеног члана у арапском језику al- врши асимилацију са сугласником именице која следи, што као резултат даје дуплирани сугласник.На пример, "Нил" се неће изговарати al-Nīl, већ an-Nīl. Када након одређеног члана следи месечево слово не долази до асимилације.
Сунчева слова представљају све короналне сугласнике осим ج (ğīm), које се различито изговара у дијалектима арапског језика, при чему најчешће представља коронални сугласник Шаблон:IPAblink или Шаблон:IPAblink. Међутим, у класичном арапском језику представља палатализовани звучни веларни плозив МФА(кључ): /ɡʲ/ или звучни палатални плозив Шаблон:IPAslink. Због тога је класификовано као месечево слово, те се никада не асимилира са чланом. С обзиром да се члан al- завршава короналним сугласником, он се током асимилације губи због другог короналног сугласника.
Сунчева и месечева слова су приказана у овој табели:
| Сунчева слова | ﺕ | ﺙ | ﺩ | ﺫ | ﺭ | ﺯ | ﺱ | ﺵ | ﺹ | ﺽ | ﻁ | ﻅ | ﻝ | ﻥ |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| t | ṯ | d | ḏ | r | z | s | š | ṣ | ḍ | ṭ | ẓ | l | n | |
| Месечева слова | ء | ﺏ | ﺝ | ﺡ | ﺥ | ﻉ | ﻍ | ﻑ | ﻕ | ﻙ | ﻡ | ﻭ | ﻱ | ه |
| ʼ | b | ğ | ḥ | ẖ | ʿ | ġ | f | q | k | m | w | y | h | |
Ортографија[уреди]
У писаном језику, ال al- остаје присутно без обзира на то како се изговара.[1] Када се користи пуна вокализација, асимилација се означава сављањем шеде (ar:شَدَّة) или тешдида (ar:تَشْدِيد) на сугласник који следи након lām, а њено изосајање писањем сукуна (ar:سُكُون) изнад lām.