ȕvo
ȕvo
Именица
[уреди]ȕvo, с
Категорије: риб. кол.
Облици:
Значења:
- Organ čula sluha (kod čoveka i životinja). [1]
- Deo predmeta koji svojim oblikom podseća na organ čula sluha. [1]
- Dva prsta, iz poruge stavljena nekome više glave. Вршац[1]
- Deo na korpi, ručka pomoću koje se ona nosi. [1]
- Povijeni, zašiljeni vrh na prednjem delu opanka. [1]
- Deo na udici. [1]
- Zarez sa strane tuljka koji se nalazi u osovini kolskog točka. [2] Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
- Peziza aurantia. Бачинци[1]
- Isto. Сусек Свилош[1]
- Plantago lanceolata. [1]
- Kao deo botaničkih naziva. [1]
Примери:
- Ȏn je glȗv, nè čuje nȁ uši. Бачинци [1]
- Izvèdu marvínče, krȁvu, bíka, jùnicu — i kȗm ròvāši tȏ, raséče ȕvo. Мартонош [1]
- Uvȁtio me mȁlo za ȕvo. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Суботица Сивац Стапар Турија Дероње Равно Село Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Шурјан Бока Фаркаждин Чента Батања Деска Ченеј [1]
- Za decu su proizvođene […] dečje cipelice od mekane kože zvane „cipele na uši". Uši su nazivali šire krajeve na gornjem delu za vezivanje. [9] Вршац [1]
- Ima [kačica za turšiju] „uši" i poklopac i od tvrdog drveta daščice za pritiskanje. [10] [1]
- Óde je [na loncu] bílo ȕvo. [11] Бегеч Јамена Моровић Сремска Рача Свилош Лединци Врдник Голубинци Пачир Сомбор Стапар Кула Турија Товаришево Каћ [1]
- Ȕši su òno što se ùvati. [11] Сомбор Јамена Моровић Вашица Сремска Рача Нештин Свилош Јарак Чортановци Голубинци Прхово Угриновци Стари Сланкамен Бечмен Сурдук Пачир Стапар Дероње Товаришево Каћ Руменка Омољица [1]
- Kórpa ima dvȃ ȕva, nàko da rùkama mȍžeš uvátiti, za kurúze tȏ je kórpa. [11] Лалић [1]
- Izreka je nastala otud što se tur na runtoznama od jahanja jako brzo izliže, pa ga treba krpiti; tada se seku „uši” (proširenja iznad kolena, aksemender) da se spasu pantalone. [12] [1]
- Sobranice u staraca i u čobana imale su napred velike „uši" (nos u srbijanskih opanaka), i to je bila treća vrsta opanka. [13] Јарковац [1]
- Uvo — to što ima vr, pa tu ispod njega ima ovako malo. [14] Падеј [1]
- Vrh [udice], pa držalje, uvo. Босут [1]
- Òvo je bȕkvica, a i òvō je bȕkvica, ali zéčije ȕši. [15] Бач [1]
Синоними:
- drška [1]
- aksemender [1]
- ušica [1]
- kljun [16] Дероње Радојево Житиште [1]
- čep [16] Моровић Лежимир Сремска Митровица Сомбор Лалић Радојево Житиште [1]
Изрази:
- nauši mu curi mast ("ne čuti dobro"). [1]
- ne vȅrovati svojȋmušȉma ("slušati nešto neverovatno"). Вршац [1]
- načúljitiȕši ("usmeriti uši prema izvoru zvuka da bi se nešto bolje čulo (o životinjama)"; "Konj načulji uši na onu stranu otkud želi da bolje čuje"). Бегеч [1]
- Zúju miȕši ("imati utisak da se čuje zvuk, zujanje"). Мокрин [1]
- jedno drugom douveta ("kaže se za decu koja su bliska po uzrastu, rođena jedno za drugim"). [1]
- puniti komeuši ("pričati nekome svašta, nagovarati nekoga na nešto"). [1]
- iz tvojih usta u božjeuši ("daj bože da tako bude"). Сомбор [1]
- sedeti nauši ("ne slušati, ne pratiti pažljivo šta neko govori"). [1]
- na jednouvo uđe a na drugo iziđe ("ne pridaje se značaj nečemu, olako se uzima, brzo zaboravlja"). Сомбор [1]
- Biti tvrd nauši ("biti nagluv, slabo čuti"; "Tvrd je na uši"). [1]
- TK [1]
- i zid imauši ("i pri najvećoj opreznosti može neko čuti ili prisluškivati šta se govori"). [1]
- nȇće zànēti zȁ uvo ("neće promašiti usta (kaže se za onoga koji jede pri slaboj svetlosti)"). Ковиљ Ново Милошево [1]
- proći kroz igleneuši ("teško, jedva proći"). [1]
- sećiuši, krpiti dupe ("snalaziti se u nemaštini"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 107, 140, 211.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 78, 82, 130, 344.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 58, 59.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 124.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 233.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ 16,0 16,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.