ȕveče
ȕveče
ȕveče (српски, ћир. у̏вече)[уреди]
Прилог[уреди]
ȕveče, прил.
Значења:
- Kad nastupi veče, kad se smrkne. [1]
Примери:
- Sùbatom ȕveče jel nèdeljom zȁjutra ȏn ȍde kod òca i kòd matere. [2] [3] [4] [5] [6] Нови Бечеј Врдник Бешка Мартонош Стапар Нови Сад Српски Крстур Мокрин Башаид Итебеј Кумане Житиште Јаша Томић Зрењанин Арадац Фаркаждин Вршац Избиште Ченеј [1]
- Kȃžem, na ȕlicu ȕveče, tȏ je bílo pȅvānja još kàkā. Бачинци [1]
- Jȃo, bȍže, a òni se vènčali, pa ȍnda na sàlāš je ȍdnēli, a mȋ smo ìšli pògačāri ȕveče. Кула [1]
Изрази:
- uveče momci, ujutru dronjci ("isto"). Зрењанин [1]
- Da joj vežeš metlu na dupe ujutru, douveče bi samo drška ostala ("kaže se za ženu koja voli da celoga dana skita po selu"). Јасеново [1]
- uveče jeleni, zajtra medvedi ("momci koji uveče banče i opijaju se a ujutru mamuraju i spavaju"). [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 129, 131, 133, 138, 153, 162, 164.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268, 345.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).