ȉmenovati

ȉmenovati

ȉmenovati (српски, ћир. и̏меновати)[уреди]

Глагол[уреди]

ȉmenovati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. imenovati, -ujem [1]

Значења:

  1. Da(va)ti ime nečemu. [1]

Примери:

  1. I svȅ ȉmenuje. Бешка [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]