ȉme
ȉme
ȉme (српски, ћир. и̏ме)[уреди]
Именица[уреди]
ȉme, с
Облици:
Значења:
- Dan sveca zaštitnika. [1]
- Nadimak. [1]
- Poseban naziv za pojedinačnu životinju. [1]
- Vrsta dečije igre. [2][1]
Примери:
- Òcovo ȉme je prȇko, a mȁterino dúžom. [3] [4] [5] Итебеј Ново Милошево Итебеј Меленци Фаркаждин Избиште [1]
- Ȅ, pȍsle i kad se déte rȍdi, kȗm i kúma nȍse na venčánje, òni dájedu i ȉme dètetu. Кула [1]
- U Sremu se porodična slava zove krsna slava, krsno ime ili služba božija, a porodice koje je proslavljaju su svečari. [6] [1]
- Čòveku njȇnom je bílo pòrūgano ȉme Kȕrjāk. [7] Српски Крстур [1]
- Svȁki kȍnj ìmō je svòje ȉme. Товаришево [1]
Изрази:
- mn ìmēnje Итебеј [1]
- Istući/prebiti na mrtvo ˜ ("istući, prebiti preterano, do besvesti"). Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 194.