žutočica

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

žutočica

žutočica (српски, ћир. жуточица)[уреди]

Именица[уреди]

žutočica, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Charadrius Charadriidae Linnaeus[1]


Хипероним:

  1. blatarić [17] [1]
  2. blatarka [17] [1]
  3. vivkarica [18] [1]
  4. vlastelić [17] [1]
  5. zviždovka [19] [1]
  6. kulik [20] [1]
  7. pozvizdač [17] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  3. Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  4. 4,0 4,1 Војислав Васић – Саша Маринковић – Ондреј Визи, Птице Дурмитора и кањона Таре, Фауна Дурмитора, св. 3, ЦАНУ, Титоград 1990, 9–70.
  5. 5,0 5,1 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  6. Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  7. Борис Гаровников – Естер Поповић, Орнитофауна Царске баре, Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 39–54.
  8. 8,0 8,1 Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  9. Отмар Рајзер, Извјештај о успјеху орнитолошких путовања у Србији године 1899. и 1900, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XVI, Сарајево 1904, 125–152.
  10. 10,0 10,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  11. Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  12. Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  13. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  14. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  15. Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  16. Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  18. Људевит Фирер, Продужена посматрања на орнитолошком пољу у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 241–258.
  19. Јосиф Валдхер, Фауна. ‒ Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Панчево 1886, 234‒239.
  20. Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.

Напомене[уреди]