žitan
žitan
žitan (српски, ћир. житан)[уреди]
Категорије: одр. вид.зоол.
Значења:
- Koji se odnosi na žito uopšte. [1]
- Velika jama, iskopana u zemlji, u koju se smeštaju žitarice. [1]
- Isto. [1]
- Vreme i proces vršenja žita. [1]
- Isto. Суботица Змајево[1]
- Prostorija za smeštanje žita. [1]
- Isto. [2] Каћ[1]
- Posuda obično sa drvenom konstrukcijom i rešetkastim dnom koja služi za prečišćavanje pšeničnog zrna. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
- Vrsta kesege Abramis sapa. [1]
Примери:
- Kad testo krene, najpre potpali peć: obično žitne slame ili ogrizine od kukuruzovine. [3] Госпођинци Платичево [1]
- Hleb od čistog „žitnog” tj. pšeničnog brašna imali su imućniji ljudi. [4] Пивнице [1]
- Kȗpimo kvásca, pa málko žȉtna brȁšna, ȍndak mȅtemo ot kukùrūza dȍsta brȁšna, pa zamȇsimo. [5] [6] Бока Нови Кнежевац [1]
- Prvobitna spremišta za žito bile su žitne jame. [7] Сремска Митровица [1]
- Nèko je ȉmo i žìtnu jȁmu za žȉto. [8] Банатско Аранђелово [1]
- Tȏ su jȁme bíle kȍpāno dubòko, jel ȉma tȗ — ȅvo, evo tȗ mu sȁd kȕća sȇda. Tȗ je bíla žìtna jȁma se zvála. Ђала [1]
- A to je bio posao za koji su morale naći snage sve seoske žene, u žarko leto, bez obzira što je to vreme bilo određeno i za napornu “žitnu radnju”, a možda već i za vozidbu i vršidbu, ako bi godina poranila. Платичево [1]
- Žȉtni ȁm bar od cígle i maltèrisan. [8] Уљма Црепаја Врачев Гај [1]
- Kukùruzno brȁšno, jèčmeno, žìtno, šta ȉma, ako nȇma ònōg — ònōg, i tàko, mèkinje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. [9] Ковиљ [1]
- Imamo ondak... Madžari kažu buzo, žitne kesege. [10] Падеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 103.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 488.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 54, 70.
- ↑ 8,0 8,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.