Пређи на садржај

žíviti

žíviti

žíviti (српски, ћир. жи́вити)

[уреди]

Глагол

[уреди]

žíviti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. živiti, im [1]

Значења:

  1. Biti živ, postojati. [1]
  2. Provoditi, proživljavati život. [1]
  3. Boraviti, prebivati, stanovati. [1]
  4. Biti u zajednici, provoditi zajednički život. [1]
  5. Biti u određenim (dobrim ili lošim) odnosima. [1]
  6. Biti u bračnoj zajednici. [1]
  7. Izdržavati se (od čega). [1]
  8. Biti u dobrim odnosima. [1]
  9. Biti u zajednici, provoditi zajednički život. [1]

Примери:

  1. Jȁdna, nìje dȕgo ni žívila, ȕmrla je. Лаћарак [1]
  2. Ȍnda je svȇt vȉše rádio a dȕže žívio. Шимановци [1]
  3. I dvȅ gȍdine je žívio još kȕći i ȕmro je. [2] [3] [4] Павлиш Јамена Вашица Моровић Кукујевци Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Мол Сивац Бачко Петрово Село Стапар Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Змајево Силбаш Госпођинци Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Бегеч Футог Нови Сад Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Елемир Јаша Томић Шурјан Зрењанин Бока Конак Томашевац Идвор Иланџа Сакуле Чента Баранда Дебељача Алибунар Сефкерин Црепаја Долово Баваниште Омољица Ковин [1]
  4. Svȉ preko osam dèz gȍdina su mòji žívili. Сремска Каменица [1]# Пче̏ла жи́вӣ са̏де са̏м ше̑ст не̏де̄ља, а зи̑ми пе̑т-ше̑ст месе́ци. [4] Ердевик Суботица [1]# Све̏кар је жи́во по̏сле ма̏ме још два́десет го̏дина. [5] [6] [7] [4] Вршац Черевић Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Фаркаждин Вршац Дупљаја Бела Црква Баваниште Гај Дубовац Омољица Ковин Чип [1]
  5. Ako se brȉneš, mȍž da ží viš. Јаша Томић [1]
  6. Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mȍže da žívi. Зрењанин [1]# Зна̏ш ка̏ко су жѐне не̏кад жи́виле?. Лаћарак [1]
  7. Sàmo što sȁd ȍmladina nè vole tàko da rȃdi, vȉše vȍledu da žívu gòspocki. [8] [9] [10] [11] Томашевац Сремска Каменица Сивац Бачко Петрово Село Бечеј Дероње Ђала Банатско Аранђелово Кикинда Нови Бечеј Зрењанин Бока Вршац [1]
  8. Lȅpše smo žívili neg sàdašnja dèca. Нови Сад [1]# До̀бро смо жи́вили. [12] Бачинци Суботица [1]# Жи́вело се до̀бро. Бегеч [1]
  9. U mȏm, kȁko da kȃžem, detínjstvu, nȃjrànijoj mlȁdosti, žívela sam u monàrhiji. [13] Арадац Деска [1]# И по̏сле кад је о̀тишо та̏мо у Вуко̀ва̄р, па жи́вио, и кад го̏д на̀ӣђе, о̑н свра̑ти ко̀д на̄с. Бачинци [1]# О̏нда ми [ј]е у̏мрла жѐна па је до̀шо си̑н код мѐне и сна̑, па са̏д жи́вим ко̀д њӣ. [14] Нови Бечеј [1]
  10. Òni su iz Nòvog Sȃda dòšli da žíve na salášu, a mȋ sa saláša dòšli da žívimo óvde. Ченеј [1]# У стра̏ж њој со̏би смо жи́вили. Бешка [1]
  11. Ȍn je žívio u Nȍvoj Pȁzuvi. Војка [1]
  12. Sȋn i snȃ žívili ù tōj vèlikoj kȕći. Сремска Каменица [1]
  13. Mȍž da òstanete óde zanȁvek pa žívite. [15] Итебеј Бегеч Елемир Арадац [1]# Му̑ж зана̀тлија, жи́вео с ма̏мом. Сремска Каменица [1]
  14. Jèdno vréme smo sàmo bȁba i jȃ žívele. Кула [1]# Сви̏ смо до̀бро жи́вили за̏једно. Нови Сад [1]
  15. Švábe su lȇpo s nȁma žívili dok je bílo Jugòslāvije. Товаришево [1]# Са сви́ма сам ле̑по жи́вела. Павлиш [1]
  16. Tȇško je žívela sa njȇnim sȕprugom. Вршац [1]# Три́десет го̏дина жи́ вила сам у бра́ку. Шимановци [1]
  17. Sȅdam gȍdina u brá ku sam žívila. Визић [1]# Она није венчана ал живи с њим. Нови Кнежевац [1]# И̏[з] стоке̄ су жи́вили. [16] Стапар Обзир [1]# Ка̀зани су би́ли, ѝмали су ко је ѝмо ка̀зан, ми ни́смо ѝмали ка̀зан, а ѝмали су њи̑х ко̀ји пѐку и ѝс тог жи́ве. Ченеј [1]# О̀ни се здра̏во р̀ђаво између сѐбе жи́вили. [1]
  18. S njȉmā sam se dòbro žívio. Суботица [1]
  19. Dò bro se žívio tȗ s nȁma. Госпођинци [1]
  20. Mȋ se dòbro žívimo. [17] Банатско Аранђелово Дероње Бегеч [1]# Мо̑р да се жи́ве за̏једно и да се сла̑жу. [17] Госпођинци [1]


Синоними:

  1. postojavati [1]
  2. slagati [1]


Изрази:

  1. žíveti od lȕfta ("biti bez sredstava za život"). Вршац [1]
  2. žíveti ko dòlmāško júne ("živeti lagodno"). Нови Бечеј [1]
  3. žíviti u kìriji ("biti podstanar"; "Su žívili dvȇ gȍdine u kìriju kod nȅkog dȅde"). Ченеј [1]
  4. žíveti ko gȍlubi ("živeti u slozi i ljubavi, dobro se slagati"). Вршац [1]
  5. između četȋr zȋdažíveti a. ("ne izlaziti iz kuće"). Вршац [1]
  6. živeti u izobilju’. — Živim ko bog, samo sam pored kazana ("Živim ko bog, samo sam pored kazana"). Платичево Вршац Јасеново [1]
  7. žívio i vȅliki narásti ("želja, blagoslov upućen detetu kao znak zahvalnosti"). Ново Милошево [1]
  8. živeti u izobilju’ Сомбор [1]
  9. živiti ko car [1]
  10. Živeti brez gose ("živeti slobodno, po sopstvenom nahođenju"). Јасеново [1]
  11. Živeti gotovanski ("živeti bezbrižno, na račun drugih"). Вршац Јасеново [1]
  12. živeti/živiti k [1]
  13. lako seživi kad ti drugi drobi ("dobro se živi uz tuđu pomoć"). Јасеново [1]
  14. živeti ko tiče u dečiji šaka ("biti u nečijoj vlasti, biti sputavan, ugnjetavan"). Јасеново [1]
  15. živeti/živiti na velikoj nozi ("živeti bogato, u izobilju"). Ново Милошево [1]
  16. b. ("biti usamljen"). Вршац [1]
  17. živeti na veliku nogu ("isto"). Вршац [1]
  18. žíveti u kirȉju ("biti podstanar"; "Žívi u kirȉju"). Јасеново [1]
  19. živeti ko siroma čovek u bogatu varoš ("skromno živeti u bogatom okruženju"). Јасеново [1]
  20. živeti ko niko svoj ("živeti najteže od svih svojih"). Јасеново [1]
  21. žíveti ko u ȍboru Вршац [1]
  22. živeti ko mačka i vaška ("ne slagati se, ne podnositi se"). Сомбор [1]
  23. živeti/živiti ko bubreg u loju ("isto"). Сомбор Ковиљ Ново Милошево Вршац Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 108, 228, 292, 326.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 19, 30, 42, 128, 192, 203.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148, 163.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 1, 07, 108.
  7. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143, 144, 149.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 223.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 131, 154.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.
  12. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 203.
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269.
  16. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 220.
  17. ↑ 17,0 17,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 236.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=žíviti&oldid=546440”