šárati

šárati

šárati (српски, ћир. ша́рати)[уреди]

Глагол[уреди]

šárati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. šȃram, šarati [1]
  2. šȃra se [1]

Значења:

  1. Povlačiti crte, linije po nečemu. Сремска Митровица[1]
  2. Ukrašavati, ulepšavati šarama (obično bojom, vunicom i sl.). [1]
  3. Praviti šaru na nekom predmetu (rezbarenjem, turpijanjem, sečenjem i sl.). [1]
  4. Lutati, tumarati, vrzmati se. Сремска Митровица[1]
  5. Ne govoriti iskreno, lagati, izvlačiti se, varati. Сремска Митровица[1]
  6. Biti neveran u ljubavi, u braku. Сремска Митровица Ново Милошево[1]
  7. Dobijati rumenu boju zrenja, počinjati zreti (o grožđu). Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Žȅnski se ukrašávaju gȏmbama i tàko, tȏ se rȃdi sa vunìcōm. Tȏ se šȃra sa vunìcōm. [2] Ковиљ [1]
  2. Jáje se òbāri, pa ȍnda se mȁne da se òlādi, i ȍnda ȕzme se vȍsak, se otȍpi vȍsak, òvaj za pčȅle što je, u nȅki sȗd, i ȍnda s òtim tȁnkim, onàko prutíćem, kao tȏ šȃraš tàko, ȍćeš i pȋšeš na njèga svȁšta. [3] Велики Гај Сремска Митровица Суботица Српски Крстур [1]
  3. Kùdelja mȍže da se šȃra, da bȕde tȏ rȃzne šáre. Лаћарак [1]
  4. Prȁvila se, recimo, ȍgrada oko cȓkve, kȍvala se, šárala se. [4] Каћ [1]
  5. Imao [je] zadatak da „šara” lica opanaka zumbanjem i da nosi robu na pijacu. [4] [5] Панчево Сот Ириг Нерадин Инђија Бачка Паланка Ковиљ Тител [1]


Изведене речи:

  1. šáranje [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165.
  4. 4,0 4,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  5. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.

Напомене[уреди]