čȇst
čȇst
čȇst (српски, ћир. че̑ст)[уреди]
Значења:
- Čiji su delovi, elementi raspoređeni gusto jedan do drugog, zbijen. [1]
Примери:
- Dȍbar je kukùruz i čȇst je. [2] Жабаљ [1]
- Zdrȁvo mu je čésta kòsa. [2] Деска Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Мошорин Каћ Ковиљ Тител Иванда [1]
- Nísu bíli kùruzi tàko čésti. Добринци [1]
- Hràstovina nè pūšta da ìzlazi nȁpolje, tàkvo je dȑvo, čésto. Мокрин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.