čùtura

čùtura

čùtura (српски, ћир. чу̀тура)[уреди]

Значења:

  1. Okrugla pljosnata posuda za vino ili rakiju, najčešće od drveta, obično ukrašena drvorezom ili bojama, koja se nosi obešena o kaiš preko ramena. [1] Крашово[2]

Примери:

  1. I donèse svȁki čùturu pȕnu vína i prȁtē i bȃnda, svírci. Мартонош [2]
  2. Nȍsi u čùturu vína jel ràkije i ìde od rȍdbine do rȍdbine da i zòve da dȏđedu ù svatove. [3] Кумане [2]
  3. Svadba i drugo veselje u Jarkovcu [...] nije se mogla ni zamisliti bez drvene „čuture", ali te čuture, koje su sada već velike retkosti, nabavljane su sa strane. Pravljene su od tisova, kajsijova i drugog tvrda drveta koje neće pući kad se osuši. Bilo je čutura ukrašenih rezbarijama u drvetu a i prevučenih čohom. [4] [2]
  4. Ćúti, Pȃjo, ni tèbe nȇ da bȉde lȁko ka ti dȏđedu š čùturom na vráta, trȅba ȍndak nȏvce da òpraviš. Неузина [2]
  5. Dȅda, dȃj čùturu rakije. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Чента Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Беркасово Бачинци Кукујевци Сот Ердевик Мартинци Лаћарак Нештин Сусек Свилош Черевић Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Голубинци Прхово Угриновци Бечмен Јаково Бољевци Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Сивац Стапар Кула Дрљан Мол Србобран Турија Бачко Градиште Дероње Змајево Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Арадац Конак Орловат Сакуле Добрица Иланџа Сефкерин Црепаја Алибунар Долово Омољица Деска Темишвар [2]


Референце[уреди]

  1. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 92.
  5. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
  8. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 452.

Напомене[уреди]