ìmati

ìmati

ìmati (српски, ћир. ѝмати)[уреди]

Примери:

  1. Òtac je ìmō i kònje i sónice. Бегеч [1]
  2. Pȇć ùzidanu imámo što nàložim jedàred, pa je tȍplo i cȅl dȁn i célu nȏć. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Калаз Моровић Беркасово Вишњићево Нештин Мартинци Чалма Сремска Митровица Черевић Велики Радинци Врдник Павловци Платичево Лединци Буђановци Краљевци Чортановци Сремски Михаљевци Карловчић Инђија Шимановци Деч Добановци Бољевци Јаково Батајница Сомбор Сивац Дероње Равно Село Силбаш Госпођинци Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Српска Црња Итебеј Нови Бечеј Елемир Бока Црепаја Чип Ловра Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 131.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 17, 120, 121, 124.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 293.
  6. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140, 142.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60, 65.

Напомене[уреди]