veliko

veliko

Српски

veliko (српски, ћир. велико)

Прилог

veliko, прил.

Значења:

  1. Mnogo. [1]

Примери:

  1. Ȏn je vòlo vȅliko da se nȁpije. Бока [1]
  2. Sȁd su [devojke] vȅlike, sȁd im vȅliko i trȅba. Ботош [1]
  3. Nísam vȅliko slȕšo. Житиште [1]
  4. Nè mogu vȅliko da dìvānim š njíme. [2] [3] [4] Фаркаждин Нови Сад Ново Милошево Зрењанин Вршац [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.59,72,81, 328.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.69.
  4. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 601.

Напомене