Пређи на садржај

sȑce

sȑce

sȑce (српски, ћир. ср̏це)

[уреди]

Именица

[уреди]

sȑce, с

Категорије: прен.об.


Облици:

  1. srce [1]

Значења:

  1. Centralni mišićni organ koji reguliše krvotok u telu. [1]
  2. Duhovno i emotivno raspoloženje, ljubavno osećanje, ljubav. [1]
  3. Draga osoba (obično u tepanju). [1]
  4. Sredina, unutrašnjost nečega. [1]
  5. Unutrašnji deo zrna kukuruza ili žita. [1]
  6. Unutrašnji, središnji deo lubenice. [1]
  7. Unutrašnji deo ploda suncokreta. [1]
  8. Grafitni uložak olovke. [1]
  9. Očvrsli gnoj u sredini čira, bubuljice i sl. Банатско Аранђелово Избиште[1]
  10. Želudac, stomak. [1]
  11. Srcast predmet uopšte (obično vrsta kolača i sl.). [1]
  12. Sorta paradajza srcastog oblika. [1]
  13. Ukrasni liciderski kolač u obliku srca sa nalepljenim ogledalcem. Сакуле[1]
  14. Vrsta šare na odevnim predmetima od kože. [2][1]
  15. Isto. [1]
  16. Isto. Черевић Кула Зрењанин[1]

Примери:

  1. Pa i prȉtisak, a i sȑce mȁlo. [3] Избиште Сремска Митровица Апатин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  2. Mláda sam jȃ òstala udòvica, mȗž mi ȕmro od sȑca prȇ dvȁjez gȍdina. Неузина [1]
  3. Kad je dòšo, svȉ smo se ljúbili, samo sȑce nè može da pòkāže rȁdōst — stȁlo sȑce za svòjim sȋnom. [4] Кумане [1]
  4. Tȋ si nȁjveće sȑce dȅdino, a òve drȕge ni nè gledam. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  5. Kad je vȅlika sȗša, pa tȏ je žȁlos da poglédiš tàko zȑno; òno sȑce svȅ se sparúšilo, dòšlo sȉtno, jȁdno, a tȋ se ȍma pȋtaš òćē l bȉti ráne. Бока Суботица Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  6. Vȍlem kad je zrȅla, kad donèsu Neuzínci, a òna crvena, pa kad raséčeš, pȕkne i se òtvori sȑce, a tȏ slȁtko, nȇma sèmēnke, pa ko mȇd. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Dȉ si mu zàturio zàrēzaljku; mu se slòmilo sȑce i kako će sȁd da pȋše. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  8. Di ću da pijem vina na gladno srce. Јасеново [1]
  9. Boli me srce. [1]
  10. Pa nȅ znam, bílo je nȅko, nȅšto da se tàko, kògod òvi lècēderi što pròdāju, što ȉmu tȇ sȑca, i štȁ ja znȃm. Велики Гај [1]
  11. A te godine baba Draginja nam je dala seme „bikovo srce". Lep je taj paradajz, rozikast, srcastog oblika, krupan. Турија [1]
  12. Cȕra ka[d] dȍbije lȅcedersko sȑce s vášara, nȇće da ga pòje, čȗva z[a] ȕspomenu. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. klica [1]
  2. zaperak [5] Карловчић Светозар Милетић Жабаљ Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Башаид Међа Идвор Баваниште Омољица Ковин Дубовац [1]


Изрази:

  1. ("lako se naljutiti"). Ново Милошево [1]
  2. udario me je led u ˜ ("saznati potresnu vest"). Војка [1]
  3. naštesrca ("isto"; "Popio je rakiju našte srca"). Нови Кнежевац [1]
  4. ládno okosȑca ("osećaj zle slutnje, beznađa"). Ново Милошево [1]
  5. ušla mi zima u ˜ ("veoma ozepsti, smrznuti se"). Јасеново [1]
  6. ˜ da iskȍči iz grúdi ("biti veoma uzbuđen"). Вршац [1]
  7. ujesti ("povrediti nečije emocije, pričiniti nekome duševnu bol"; "Ȅto, štȁ rȃdi sad òmladina: ùjēdu òca i mȁtēr skrȏz zȁ srce"). Ђала Ново Милошево Јасеново [1]
  8. govorȉti izsȑca ("govoriti iskreno"). Вршац [1]
  9. ˜ mi òtišlo u pétu ("prestraviti se"; "Kad jȁ idem, a sȑce mi u pétu òtišlo, dȑkćem od strȃ"). Томашевац [1]
  10. ˜ mu se čúpa iz grúdi ("žalost ga obuzima"). Вршац [1]
  11. vuče i ("snažno želeti nešto, čeznuti za najdražim (porodicom, zavičajem i sl.)"; "A, vojníci tȁmo i dèca nèmačka, ìdu svȁko svȏme, je l da, i vúče"). Параге Вршац [1]
  12. ležati nasrcu ("biti drag, mio"). Ново Милошево [1]
  13. kamen mi je pao sasrca ("osloboditi se teške brige, strepnje, osetiti veliko olakšanje"). Ново Милошево [1]
  14. naštosrce ("isto"). Лупак Водник Равник Клокотич Нермиђ Крашово Јабалче [1]
  15. sad mi je ˜ na mestu ("osećati zadovoljstvo, radost zbog ispunjenja želje"). Ново Милошево [1]
  16. Biti dobrogsrca. — Mile je bio jogunasti Bosanac, a u osnovi momak „dobrog srca", pošten ("Mile je bio jogunasti Bosanac, a u osnovi momak „dobrog srca", pošten"). Бачки Брестовац [1]
  17. na gládno ˜ ("pre jela, na prazan stomak"). Ново Милошево Вршац [1]
  18. ko da mu je otpo odsrca ("biti nekome poput najrođenijeg"). [1]
  19. ˜ mi ȉšte ("žarko želeti"). Вршац [1]
  20. pljúšti mi ˜ ("osećati žgaravicu u stomaku"). Вршац [1]
  21. ˜ oće a dupe klokoće ("hteti a ne moći, biti prestar za nešto"). Јасеново [1]
  22. sišlo mu ˜ u pete ("prestraviti se"). [1]
  23. reći usrcu ("u ljutnji reći nešto uvredljivo"). Ново Милошево [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 106.
  3. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  5. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȑce&oldid=378586”