Пређи на садржај

maniti

maniti

Глагол

[уреди]

maniti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. mȃnem [1]
  2. mànjīvam [1]

Значења:

  1. Prestati nešto raditi ili dirati, ostaviti na miru. [1]
  2. Ostaviti nekome nešto u nasledstvo. [1]
  3. Ostaviti, napustiti nekoga. [1]
  4. Ostaviti, staviti po strani. [1]
  5. Dozvoliti. [1]
  6. Ostaviti se nekoga, nečega, okanuti se. [1]
  7. Napuštati. [1]

Примери:

  1. Máni tȏ, nè dīraj! [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Черевић Шимановци Мартонош Вилово Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Кикинда Српска Црња Башаид Итебеј Међа Нови Бечеј Кумане Елемир Зрењанин Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Томашевац Велики Гај Орловат Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Црвена Црква Сенпетер Варјаш Крашово [1]
  2. Máni me. Госпођинци [1]
  3. Da mu mȃne kȕću. [6] Ченеј [1]
  4. Mánila ga je žena. Ново Милошево [1]
  5. Je máno čòvek i òtišo. [7] [6] Ченеј Елемир Орловат [1]
  6. P[a] ȍndak mȃnemo da kȉsne mȁlo, da dȏđe za rúkom. [8] [9] Зрењанин Итебеј Јаша Томић Јасеново [1]
  7. Mȁlo ȉzvīlo se, zàto što je ȕgrijana bíla, a trȅbo sam mániti da se mȁlo òhlādi, pa ȍnda pȍnovo. Ђала [1]
  8. Mòji nísu tȅli da me mȃnu da zavȓšim šȇsti rázred, sàmo pȇt sam zavŕšila. Велики Гај [1]
  9. Me mȃneš da ȉdem u bȉrt dȍveče? [6] Ченеј [1]
  10. Máno se píća. [1]
  11. Máni se njȇ, níje òna za tébe. [1]
  12. Máni se ćòrava pȍsla. Ново Милошево [1]
  13. Mlȍgo pȕšim, nè mogu da se mȃnem. [10] [6] Ченеј Кула Нови Сад Каћ Итебеј Црепаја Павлиш [1]
  14. Štȁ se tȋ jȇš, pa mȋ známo Sóku: tȃ je manjívala tog siròtog Jócu vala stȏ púti, tàko će i sȁd i jòpet da se vȓne (JT — Sn NM Me Z Nz Bk Š T Pe F. [11] [12] [1]
  15. Žèna plȁče što je mànjīvam. Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. manjívati [1]


Синоними:

  1. premanuti [1]
  2. okaniti [1]


Изрази:

  1. manuti se ćorava posla ("izbeći posao koji ne vodi dobru"; "Máni se ćòrava pòsla"). Нови Бечеј Јасеново [1]
  2. mante ga u kera! ("blaga psovka"; "Ta mante ga u kera, šta će mi taj kad ne ume čestito ni da divani!"). Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]
  3. Máni se vrȃga ("nemoj rizikovati, ne izazivaj sudbinu"). Вршац [1]
  4. manutikuću ("prepisati nasledstvo nekome"). Ченеј [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101, 103, 146, 275, 339.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 219, 221, 260.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 144, 199.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 516.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 152, 153, 162.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 103, 128, 129.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 239, 504.

Напомене

[уреди]