litra

litra

litra (српски, ћир. литра)[уреди]

Именица[уреди]

litra, ж

Значења:

  1. Jedinica za merenje zapremine tečnosti (1000 sm 3 ). [1]
  2. Jedinica iste veličine za merenje zapremine posude. [1]
  3. Jedinica iste veličine za merenje količine zrnastih i mahunastih plodova (pasulja, graška, maka i sl.). [1]
  4. Boca, flaša od jedne litre. [1]

Примери:

  1. U pȏ lȉtre ràkije nȅko kòrēnje je stȁvljala. Нови Сад [1]
  2. Svȁki dȃn je tȃj dȅda nȁma dávo po trȉ lȉtre mléka za dȅcu. Бешка [1]
  3. Prȅ je bílo dȉnar lȉtra. [2] [3] [4] [5] Вршац Визић Сремска Каменица Пачир Сивац Бачка Паланка Бегеч Госпођинци Ђурђево Нови Кнежевац Кикинда Башаид Кумане Итебеј Јаша Томић Велики Гај Томашевац Чента Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Борча Деска Сенпетер [1]
  4. I pròdam jȃ njèmu jèdno bȕre o[d] trȉsta dvádest lȉtri. Мокрин Сомбор Бегеч [1]
  5. Ćȕp za mȃst od pedèset lȉtri, zèmljani, pa krȅcav, sȅćām se zà tāj ćȕp, zdrȁvo dòbro. Ђала [1]
  6. Pasulj (manje količine), mak i sl. se prodaje na „litre”, a semenje se prodaje na „kašike”. [6] Јарковац Турија Јасеново [1]
  7. Kad ȍćeš da iznèseš nȁpolje [piće], ȍnda je lȉtra, lȉtra flȁša, òna onàko šȉra lȉtra. [7] Бајша Мартинци Обреж Суботица Стапар Лалић Житиште Уљма [1]
  8. Lȉtra, tȏ je mȅra za mléko. [7] [8] Јарак Мартинци Сот Черевић Лежимир Шуљам Мали Радинци Марадик Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сомбор Лалић Товаришево Футог Госпођинци Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Сефкерин [1]


Синоними:

  1. litar [1]
  2. cimenta [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 113, 114.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 131, 172.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62, 69, 70.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 162.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 116.
  7. 7,0 7,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]