izbacívati
izbacívati
izbacívati (српски, ћир. избаци́вати)
[уреди]Глагол
[уреди]Категорије: риб.риб.риб.
Облици:
Значења:
- Bacati napolje; odbacivati, odstranjivati. [1]
- Lučiti, ispuštati iz sebe. [1]
- Spuštati mreže u vodu. [1]
- Baciti napolje, odbaciti, odstraniti. [1]
- Gurajući isterati, primorati nekoga da se udalji, izjuriti. [1]
- Spustiti mrežu u vodu. [2] Босут Бачко Градиште[1]
- Istisnuti iz sebe. [1]
Примери:
- Dočèkivamo kȍla, izbàcīvamo. Бечеј [1]
- Ȍnda nȁzād ȉma ovàko što izbàcīva plȅvu. [3] [4] [5] Суботица Госпођинци Каћ Српски Крстур [1]# О̑н у̏зме и ски̑да, се́че са̑ће, и то̑ избаци̑ва да ни́је пле̏снаво. Иланџа [1]# И вр́ба избаци̑ва то̑ [медљику]. Избиште [1]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла… ту морају да возе два човека, онај позади, онај само држи крму, а ови други избацују алов. Нови Сад Моровић Босут [1]# Двојица држе горе алов, а ови избацивају. [2] Бачка Паланка [1]
- Kad izbàcīvaš álov, pȓvo ìde gòrnjaka pa dòlnjaka i tȏ ìzglēda ko kad bi bȁco žȉto po vòdi. Zàto kȃžu: na rasprskávanje. [6] Ковиљ [1]# Каже почне да се баца риба, избацује кад на долазак воде. [2] Сремска Митровица [1]# Па та̏мо кр̀тица и̏зрије, па ѝзба̄ци на̏пољу зе̏мљу, па та̑ је зѐмља она̀ко ме̏кана. [7] Кула Иланџа [1]# Ондак та̏мо јѐдан чо̀ек што га по̀зна̄е мо̑ј бра̏т тра̑жи ка̑рте (ко̑ не̑ма ка̑рту, га ѝзба̄ци на̏поље), а мѐне је пу̀стијо за̀то што смо ѝшли ја̑ и мо̑ј бра̏т у̏век та̏мо. [8] Зрењанин Меленци [1]# Женка избацује икру, а мужак засипа млечаром ту икру. [2] Мол Бачка Паланка Перлез [1]
Изведене речи:
Изрази:
- izbáciti svílu ("pustiti klas, izvlatati (o pšenici)"). Ковиљ [1]
- Izbáciti kljȗč ("proključati"). Бегеч [1]
- Zemlja ti kostiizbacila ("kletva"). [1]
- ko da ga poplavaizbacila ("biti razbarušen, neuredan"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 201.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 158.