drljača
drljača
Именица
[уреди]drljača, ж
Значења:
- Poljoprivredna sprava koja služi za drljanje zemlje. [1]
- Drljača s tri krila. [2] Надаљ[1]
- Drljača s dva krila. [2] Надаљ[1]
- Isto. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]
- Drljača s četiri krila. [2] Надаљ[1]
Примери:
- Konji mi se poplašili, pa bežeći, jednom se zabode klin dr ljače u sapi. Бегеч [1]
- Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i podŕljo je tȗ célu njȉvu. [3] Кумане [1]
- Ȍnda je bíla dr̀ljača dr̀vena a gvòzdeni klȉnovi. [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Сусек Свилош Лединци Краљевци Крушедол Инђија Пачир Стапар Турија Равно Село Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Тараш Арадац Чента Ловра [1]# Др̀љача то̑ се зва́ла. [9] Алибунар [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 311, 328.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11, 15.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 218.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 101.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 109.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.