حَدَثَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- догодити се
- десити се
- збити се
- одиграти се
- бити створен
Примери:
- .سَأَلَتْنِي أُمِّي ماذا يَحْدُثُ في المَدْرَسَةِ
- Мама је питала шта се десило у школи.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
десити се | يَحْدُثُ | حَدَثَ | 1. |
причати | يُحَدِّثُ | حَدَّثَ | 2. |
разговарати, причати о | يُحَادِثُ | حَادَثَ | 3. |
створити | يُحْدِثُ | أَحْدَثَ | 4. |
разговарати, причати о | يَتَحَدَّثُ | تَحَدَّثَ | 5. |
међусобно се разговарати | يَتَحَادَثُ | تَحَادَثَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
створити, изумети | يَسْتَحْدِثُ | إِسْتَحْدَثَ | 10. |
Синоними:
Изреке и пословице:
- .كُلُّ ما يَحْدُثُ مَرَّةً يُمْكِنُ أَلّا يُكَرِّرَ أَبَدًا وَ لَكِنْ ما يَحْدُثُ مَرَّتَيْنِ فَمِن المُؤَكِدِ أَنَّ سَيَحْدُثُ لِمَرَّةٍ ثالِثَةٍ
- „Оно што се догоди једанпут може да се више никад не понови. Међутим, оно што се деси двапут сигурно ће се догодити и по трећи пут.” - Пауло Коељо
Асоцијације:
Изведене речи:
- حادِثٌ - догађај, згода, случај, несрећан случај, несрећа, незгода, инцидент, удес, појава, феномен
- حادِثَةٌ - догађај, удес, појава, доживљај
- حُدوثٌ - наступање, појава, настанак, догађање, збивање, новост
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола حَدَثَ (ḥadaṯa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
حَادِثٌ (ḥādiṯun) (ḥādiṯun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَحْدُوثٌ (maḥdūṯun) (maḥdūṯun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حَدَثْتُ (ḥadaṯtu) (ḥadaṯtu) |
حَدَثْتَ (ḥadaṯta) (ḥadaṯta) |
حَدَثَ (ḥadaṯa) |
حَدَثْتُمَا (ḥadaṯtumā) (ḥadaṯtumā) |
حَدَثَا (ḥadaṯā) (ḥadaṯā) |
حَدَثْنَا (ḥadaṯnā) (ḥadaṯnā) |
حَدَثْتُمْ (ḥadaṯtum) (ḥadaṯtum) |
حَدَثُوا (ḥadaṯū) (ḥadaṯū) | |||
f | حَدَثْتِ (ḥadaṯti) (ḥadaṯti) |
حَدَثَتْ (ḥadaṯat) (ḥadaṯat) |
حَدَثَتَا (ḥadaṯatā) (ḥadaṯatā) |
حَدَثْتُنَّ (ḥadaṯtunna) (ḥadaṯtunna) |
حَدَثْنَ (ḥadaṯna) (ḥadaṯna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَحْدُثُ (ʾaḥduṯu) (ʾaḥduṯu) |
تَحْدُثُ (taḥduṯu) (taḥduṯu) |
يَحْدُثُ (yaḥduṯu) (yaḥduṯu) |
تَحْدُثَانِ (taḥduṯāni) (taḥduṯāni) |
يَحْدُثَانِ (yaḥduṯāni) (yaḥduṯāni) |
نَحْدُثُ (naḥduṯu) (naḥduṯu) |
تَحْدُثُونَ (taḥduṯūna) (taḥduṯūna) |
يَحْدُثُونَ (yaḥduṯūna) (yaḥduṯūna) | |||
f | تَحْدُثِينَ (taḥduṯīna) (taḥduṯīna) |
تَحْدُثُ (taḥduṯu) (taḥduṯu) |
تَحْدُثَانِ (taḥduṯāni) (taḥduṯāni) |
تَحْدُثْنَ (taḥduṯna) (taḥduṯna) |
يَحْدُثْنَ (yaḥduṯna) (yaḥduṯna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَحْدُثَ (ʾaḥduṯa) (ʾaḥduṯa) |
تَحْدُثَ (taḥduṯa) (taḥduṯa) |
يَحْدُثَ (yaḥduṯa) (yaḥduṯa) |
تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā) |
يَحْدُثَا (yaḥduṯā) (yaḥduṯā) |
نَحْدُثَ (naḥduṯa) (naḥduṯa) |
تَحْدُثُوا (taḥduṯū) (taḥduṯū) |
يَحْدُثُوا (yaḥduṯū) (yaḥduṯū) | |||
f | تَحْدُثِي (taḥduṯī) (taḥduṯī) |
تَحْدُثَ (taḥduṯa) (taḥduṯa) |
تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā) |
تَحْدُثْنَ (taḥduṯna) (taḥduṯna) |
يَحْدُثْنَ (yaḥduṯna) (yaḥduṯna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَحْدُثْ (ʾaḥduṯ) (ʾaḥduṯ) |
تَحْدُثْ (taḥduṯ) (taḥduṯ) |
يَحْدُثْ (yaḥduṯ) (yaḥduṯ) |
تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā) |
يَحْدُثَا (yaḥduṯā) (yaḥduṯā) |
نَحْدُثْ (naḥduṯ) (naḥduṯ) |
تَحْدُثُوا (taḥduṯū) (taḥduṯū) |
يَحْدُثُوا (yaḥduṯū) (yaḥduṯū) | |||
f | تَحْدُثِي (taḥduṯī) (taḥduṯī) |
تَحْدُثْ (taḥduṯ) (taḥduṯ) |
تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā) |
تَحْدُثْنَ (taḥduṯna) (taḥduṯna) |
يَحْدُثْنَ (yaḥduṯna) (yaḥduṯna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُحْدُثْ (uḥduṯ) (uḥduṯ) |
اُحْدُثَا (uḥduṯā) (uḥduṯā) |
اُحْدُثُوا (uḥduṯū) (uḥduṯū) |
||||||||
f | اُحْدُثِي (uḥduṯī) (uḥduṯī) |
اُحْدُثْنَ (uḥduṯna) (uḥduṯna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حُدِثْتُ (ḥudiṯtu) (ḥudiṯtu) |
حُدِثْتَ (ḥudiṯta) (ḥudiṯta) |
حُدِثَ (ḥudiṯa) |
حُدِثْتُمَا (ḥudiṯtumā) (ḥudiṯtumā) |
حُدِثَا (ḥudiṯā) (ḥudiṯā) |
حُدِثْنَا (ḥudiṯnā) (ḥudiṯnā) |
حُدِثْتُمْ (ḥudiṯtum) (ḥudiṯtum) |
حُدِثُوا (ḥudiṯū) (ḥudiṯū) | |||
f | حُدِثْتِ (ḥudiṯti) (ḥudiṯti) |
حُدِثَتْ (ḥudiṯat) (ḥudiṯat) |
حُدِثَتَا (ḥudiṯatā) (ḥudiṯatā) |
حُدِثْتُنَّ (ḥudiṯtunna) (ḥudiṯtunna) |
حُدِثْنَ (ḥudiṯna) (ḥudiṯna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُحْدَثُ (ʾuḥdaṯu) (ʾuḥdaṯu) |
تُحْدَثُ (tuḥdaṯu) (tuḥdaṯu) |
يُحْدَثُ (yuḥdaṯu) (yuḥdaṯu) |
تُحْدَثَانِ (tuḥdaṯāni) (tuḥdaṯāni) |
يُحْدَثَانِ (yuḥdaṯāni) (yuḥdaṯāni) |
نُحْدَثُ (nuḥdaṯu) (nuḥdaṯu) |
تُحْدَثُونَ (tuḥdaṯūna) (tuḥdaṯūna) |
يُحْدَثُونَ (yuḥdaṯūna) (yuḥdaṯūna) | |||
f | تُحْدَثِينَ (tuḥdaṯīna) (tuḥdaṯīna) |
تُحْدَثُ (tuḥdaṯu) (tuḥdaṯu) |
تُحْدَثَانِ (tuḥdaṯāni) (tuḥdaṯāni) |
تُحْدَثْنَ (tuḥdaṯna) (tuḥdaṯna) |
يُحْدَثْنَ (yuḥdaṯna) (yuḥdaṯna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُحْدَثَ (ʾuḥdaṯa) (ʾuḥdaṯa) |
تُحْدَثَ (tuḥdaṯa) (tuḥdaṯa) |
يُحْدَثَ (yuḥdaṯa) (yuḥdaṯa) |
تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā) |
يُحْدَثَا (yuḥdaṯā) (yuḥdaṯā) |
نُحْدَثَ (nuḥdaṯa) (nuḥdaṯa) |
تُحْدَثُوا (tuḥdaṯū) (tuḥdaṯū) |
يُحْدَثُوا (yuḥdaṯū) (yuḥdaṯū) | |||
f | تُحْدَثِي (tuḥdaṯī) (tuḥdaṯī) |
تُحْدَثَ (tuḥdaṯa) (tuḥdaṯa) |
تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā) |
تُحْدَثْنَ (tuḥdaṯna) (tuḥdaṯna) |
يُحْدَثْنَ (yuḥdaṯna) (yuḥdaṯna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُحْدَثْ (ʾuḥdaṯ) (ʾuḥdaṯ) |
تُحْدَثْ (tuḥdaṯ) (tuḥdaṯ) |
يُحْدَثْ (yuḥdaṯ) (yuḥdaṯ) |
تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā) |
يُحْدَثَا (yuḥdaṯā) (yuḥdaṯā) |
نُحْدَثْ (nuḥdaṯ) (nuḥdaṯ) |
تُحْدَثُوا (tuḥdaṯū) (tuḥdaṯū) |
يُحْدَثُوا (yuḥdaṯū) (yuḥdaṯū) | |||
f | تُحْدَثِي (tuḥdaṯī) (tuḥdaṯī) |
تُحْدَثْ (tuḥdaṯ) (tuḥdaṯ) |
تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā) |
تُحْدَثْنَ (tuḥdaṯna) (tuḥdaṯna) |
يُحْدَثْنَ (yuḥdaṯna) (yuḥdaṯna) |