حَدَثَ

Корен: ح د ث*

Изговор:

DIN: ḥаdaṯa

Аудио:

(датотека)

Значења:

догодити се
десити се
збити се
одиграти се
бити створен

Примери:

.سَأَلَتْنِي أُمِّي ماذا يَحْدُثُ في المَدْرَسَةِ

Мама је питала шта се десило у школи.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
десити се	يَحْدُثُ	حَدَثَ	1.
причати	يُحَدِّثُ	حَدَّثَ	2.
разговарати, причати о	يُحَادِثُ	حَادَثَ	3.
створити	يُحْدِثُ	أَحْدَثَ	4.
разговарати, причати о	يَتَحَدَّثُ	تَحَدَّثَ	5.
међусобно се разговарати	يَتَحَادَثُ	تَحَادَثَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
створити, изумети	يَسْتَحْدِثُ	إِسْتَحْدَثَ	10.

Синоними:

وَقَعَ - десити се, збити се, догодити се, одиграти се, пасти, срушити се
حَصَلَ - наћи се, појавити се, постојати, бити, настати, догодити се, наступити, десити се, одиграти се
جَرَى - тећи, протицати, трчати, десити се, догађати се, одиграти се

Изреке и пословице:

.كُلُّ ما يَحْدُثُ مَرَّةً يُمْكِنُ أَلّا يُكَرِّرَ أَبَدًا وَ لَكِنْ ما يَحْدُثُ مَرَّتَيْنِ فَمِن المُؤَكِدِ أَنَّ سَيَحْدُثُ لِمَرَّةٍ ثالِثَةٍ

„Оно што се догоди једанпут може да се више никад не понови. Међутим, оно што се деси двапут сигурно ће се догодити и по трећи пут.” - Пауло Коељо

Асоцијације:

حُبٌّ - љубав
حادِثَةٌ - догађај, удес, појава, доживљај

Изведене речи:

حادِثٌ - догађај, згода, случај, несрећан случај, несрећа, незгода, инцидент, удес, појава, феномен
حادِثَةٌ - догађај, удес, појава, доживљај
حُدوثٌ - наступање, појава, настанак, догађање, збивање, новост

Сродни чланци са Википедије:

حَدَثَ

Преводи

Енглески: [1] happen ☞^en

Италијански: [1] accadere ☞^it

Немачки: [1] geschehen ☞^de

Шпански: [1] suceder ☞^es

Француски: [1] advenir ☞^fr

Фински: [1] tapahtua ☞^fi

Грчки: [1] συμβαίνω ☞^el

Руски: [1] происходить ☞^ru

Португалски: [1] acontecer ☞^pt

Македонски: [1] случува се ☞^mk

Српски: [1] догодити се ☞^sr

Мађарски: [1] történik ☞^hu

Бугарски: [1] се случи ☞^bg

Кинески: [1] 發生 ☞^zh

Конјугација глагола حَدَثَ (ḥadaṯa) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					حَادِثٌ (ḥādiṯun) (ḥādiṯun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَحْدُوثٌ (maḥdūṯun) (maḥdūṯun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَدَثْتُ (ḥadaṯtu) (ḥadaṯtu)	حَدَثْتَ (ḥadaṯta) (ḥadaṯta)	حَدَثَ (ḥadaṯa)	حَدَثْتُمَا (ḥadaṯtumā) (ḥadaṯtumā)	حَدَثَا (ḥadaṯā) (ḥadaṯā)	حَدَثْنَا (ḥadaṯnā) (ḥadaṯnā)	حَدَثْتُمْ (ḥadaṯtum) (ḥadaṯtum)	حَدَثُوا (ḥadaṯū) (ḥadaṯū)
индикатив перфекта الماضي	f	حَدَثْتُ (ḥadaṯtu) (ḥadaṯtu)	حَدَثْتِ (ḥadaṯti) (ḥadaṯti)	حَدَثَتْ (ḥadaṯat) (ḥadaṯat)	حَدَثْتُمَا (ḥadaṯtumā) (ḥadaṯtumā)	حَدَثَتَا (ḥadaṯatā) (ḥadaṯatā)	حَدَثْنَا (ḥadaṯnā) (ḥadaṯnā)	حَدَثْتُنَّ (ḥadaṯtunna) (ḥadaṯtunna)	حَدَثْنَ (ḥadaṯna) (ḥadaṯna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْدُثُ (ʾaḥduṯu) (ʾaḥduṯu)	تَحْدُثُ (taḥduṯu) (taḥduṯu)	يَحْدُثُ (yaḥduṯu) (yaḥduṯu)	تَحْدُثَانِ (taḥduṯāni) (taḥduṯāni)	يَحْدُثَانِ (yaḥduṯāni) (yaḥduṯāni)	نَحْدُثُ (naḥduṯu) (naḥduṯu)	تَحْدُثُونَ (taḥduṯūna) (taḥduṯūna)	يَحْدُثُونَ (yaḥduṯūna) (yaḥduṯūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَحْدُثُ (ʾaḥduṯu) (ʾaḥduṯu)	تَحْدُثِينَ (taḥduṯīna) (taḥduṯīna)	تَحْدُثُ (taḥduṯu) (taḥduṯu)	تَحْدُثَانِ (taḥduṯāni) (taḥduṯāni)	تَحْدُثَانِ (taḥduṯāni) (taḥduṯāni)	نَحْدُثُ (naḥduṯu) (naḥduṯu)	تَحْدُثْنَ (taḥduṯna) (taḥduṯna)	يَحْدُثْنَ (yaḥduṯna) (yaḥduṯna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْدُثَ (ʾaḥduṯa) (ʾaḥduṯa)	تَحْدُثَ (taḥduṯa) (taḥduṯa)	يَحْدُثَ (yaḥduṯa) (yaḥduṯa)	تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā)	يَحْدُثَا (yaḥduṯā) (yaḥduṯā)	نَحْدُثَ (naḥduṯa) (naḥduṯa)	تَحْدُثُوا (taḥduṯū) (taḥduṯū)	يَحْدُثُوا (yaḥduṯū) (yaḥduṯū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَحْدُثَ (ʾaḥduṯa) (ʾaḥduṯa)	تَحْدُثِي (taḥduṯī) (taḥduṯī)	تَحْدُثَ (taḥduṯa) (taḥduṯa)	تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā)	تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā)	نَحْدُثَ (naḥduṯa) (naḥduṯa)	تَحْدُثْنَ (taḥduṯna) (taḥduṯna)	يَحْدُثْنَ (yaḥduṯna) (yaḥduṯna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْدُثْ (ʾaḥduṯ) (ʾaḥduṯ)	تَحْدُثْ (taḥduṯ) (taḥduṯ)	يَحْدُثْ (yaḥduṯ) (yaḥduṯ)	تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā)	يَحْدُثَا (yaḥduṯā) (yaḥduṯā)	نَحْدُثْ (naḥduṯ) (naḥduṯ)	تَحْدُثُوا (taḥduṯū) (taḥduṯū)	يَحْدُثُوا (yaḥduṯū) (yaḥduṯū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَحْدُثْ (ʾaḥduṯ) (ʾaḥduṯ)	تَحْدُثِي (taḥduṯī) (taḥduṯī)	تَحْدُثْ (taḥduṯ) (taḥduṯ)	تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā)	تَحْدُثَا (taḥduṯā) (taḥduṯā)	نَحْدُثْ (naḥduṯ) (naḥduṯ)	تَحْدُثْنَ (taḥduṯna) (taḥduṯna)	يَحْدُثْنَ (yaḥduṯna) (yaḥduṯna)
императив الأمر	m		اُحْدُثْ (uḥduṯ) (uḥduṯ)		اُحْدُثَا (uḥduṯā) (uḥduṯā)			اُحْدُثُوا (uḥduṯū) (uḥduṯū)
императив الأمر	f		اُحْدُثِي (uḥduṯī) (uḥduṯī)		اُحْدُثَا (uḥduṯā) (uḥduṯā)			اُحْدُثْنَ (uḥduṯna) (uḥduṯna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُدِثْتُ (ḥudiṯtu) (ḥudiṯtu)	حُدِثْتَ (ḥudiṯta) (ḥudiṯta)	حُدِثَ (ḥudiṯa)	حُدِثْتُمَا (ḥudiṯtumā) (ḥudiṯtumā)	حُدِثَا (ḥudiṯā) (ḥudiṯā)	حُدِثْنَا (ḥudiṯnā) (ḥudiṯnā)	حُدِثْتُمْ (ḥudiṯtum) (ḥudiṯtum)	حُدِثُوا (ḥudiṯū) (ḥudiṯū)
индикатив перфекта الماضي	f	حُدِثْتُ (ḥudiṯtu) (ḥudiṯtu)	حُدِثْتِ (ḥudiṯti) (ḥudiṯti)	حُدِثَتْ (ḥudiṯat) (ḥudiṯat)	حُدِثْتُمَا (ḥudiṯtumā) (ḥudiṯtumā)	حُدِثَتَا (ḥudiṯatā) (ḥudiṯatā)	حُدِثْنَا (ḥudiṯnā) (ḥudiṯnā)	حُدِثْتُنَّ (ḥudiṯtunna) (ḥudiṯtunna)	حُدِثْنَ (ḥudiṯna) (ḥudiṯna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْدَثُ (ʾuḥdaṯu) (ʾuḥdaṯu)	تُحْدَثُ (tuḥdaṯu) (tuḥdaṯu)	يُحْدَثُ (yuḥdaṯu) (yuḥdaṯu)	تُحْدَثَانِ (tuḥdaṯāni) (tuḥdaṯāni)	يُحْدَثَانِ (yuḥdaṯāni) (yuḥdaṯāni)	نُحْدَثُ (nuḥdaṯu) (nuḥdaṯu)	تُحْدَثُونَ (tuḥdaṯūna) (tuḥdaṯūna)	يُحْدَثُونَ (yuḥdaṯūna) (yuḥdaṯūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُحْدَثُ (ʾuḥdaṯu) (ʾuḥdaṯu)	تُحْدَثِينَ (tuḥdaṯīna) (tuḥdaṯīna)	تُحْدَثُ (tuḥdaṯu) (tuḥdaṯu)	تُحْدَثَانِ (tuḥdaṯāni) (tuḥdaṯāni)	تُحْدَثَانِ (tuḥdaṯāni) (tuḥdaṯāni)	نُحْدَثُ (nuḥdaṯu) (nuḥdaṯu)	تُحْدَثْنَ (tuḥdaṯna) (tuḥdaṯna)	يُحْدَثْنَ (yuḥdaṯna) (yuḥdaṯna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْدَثَ (ʾuḥdaṯa) (ʾuḥdaṯa)	تُحْدَثَ (tuḥdaṯa) (tuḥdaṯa)	يُحْدَثَ (yuḥdaṯa) (yuḥdaṯa)	تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā)	يُحْدَثَا (yuḥdaṯā) (yuḥdaṯā)	نُحْدَثَ (nuḥdaṯa) (nuḥdaṯa)	تُحْدَثُوا (tuḥdaṯū) (tuḥdaṯū)	يُحْدَثُوا (yuḥdaṯū) (yuḥdaṯū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُحْدَثَ (ʾuḥdaṯa) (ʾuḥdaṯa)	تُحْدَثِي (tuḥdaṯī) (tuḥdaṯī)	تُحْدَثَ (tuḥdaṯa) (tuḥdaṯa)	تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā)	تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā)	نُحْدَثَ (nuḥdaṯa) (nuḥdaṯa)	تُحْدَثْنَ (tuḥdaṯna) (tuḥdaṯna)	يُحْدَثْنَ (yuḥdaṯna) (yuḥdaṯna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْدَثْ (ʾuḥdaṯ) (ʾuḥdaṯ)	تُحْدَثْ (tuḥdaṯ) (tuḥdaṯ)	يُحْدَثْ (yuḥdaṯ) (yuḥdaṯ)	تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā)	يُحْدَثَا (yuḥdaṯā) (yuḥdaṯā)	نُحْدَثْ (nuḥdaṯ) (nuḥdaṯ)	تُحْدَثُوا (tuḥdaṯū) (tuḥdaṯū)	يُحْدَثُوا (yuḥdaṯū) (yuḥdaṯū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُحْدَثْ (ʾuḥdaṯ) (ʾuḥdaṯ)	تُحْدَثِي (tuḥdaṯī) (tuḥdaṯī)	تُحْدَثْ (tuḥdaṯ) (tuḥdaṯ)	تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā)	تُحْدَثَا (tuḥdaṯā) (tuḥdaṯā)	نُحْدَثْ (nuḥdaṯ) (nuḥdaṯ)	تُحْدَثْنَ (tuḥdaṯna) (tuḥdaṯna)	يُحْدَثْنَ (yuḥdaṯna) (yuḥdaṯna)

Референце