ште̏та
ште̏та
Именица
[уреди]ште̏та, ж
Значења:
- Нешто што је неповољно, рђава ствар, рђава појава, зло. [1]
- Уништење, пропаст плодова или усева (у пољу, на њиви, у башти и сл.) изазвана животињским деловањем. [1]
Примери:
- Ште̏та [ј]е што не̑ма. [2] Мартонош Ђала [1]
- Та̀ко до̑ђеду ке́ре и на̀праву ште̏ту: у̀газу, покрја́ду, искр̀ју (ло̏зу од пасу́ља, лу̏кац). [3] Зрењанин Бачка Паланка [1]
Изрази:
- Извадитиштету ("надокнадити, повратити уложено (време, новац) наплаћивањем од другога"; "Нови калфа провео је извесно време, обично неколико месеци, на раду у мајсторовој радионици „да мајстор извади штету учећи шегрта”, уз минималну недељну награду, а најчешће само за стан и храну"). Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.