фала

фала

Српски

фала (српски, lat. fala)

Именица

фала, ж

Значења:

  1. Лепо мишљење изражено о некоме, похвала, истицање нечијих врлина, хваљење. Ново Милошево Иванда[1]
  2. Осећање и исказивање признања за учињено добро дело, захвалност. [1]
  3. Уобичајена учтива форма изражавања захвалности за учињену услугу. [1]

Примери:

  1. То ми је фала што сам те одрастио. [2] Ченеј [1]
  2. То̏ ми фа́ла за све̏ шта̑ сам ти ура́дијо. Вршац [1]
  3. Фа́ла, не̏ би ја̑ са̏д ка́фу, јебо је већ ка̏сно, дру̏ги пу̑т. Неузина [1]
  4. Баба Ру̑жо, фа́ла ти. [3] Павлиш Суботица Мартонош Бечеј Јаша Томић Шурјан Бока Деска [1]
  5. Фа́ла ти. Вршац [1]


Изрази:

  1. ˜ Го̏споду ("исто"; "А фа́ла Го̏споду, ка̀д год ми је Го̏спод, кат сам с мо̀лила, што го̏д сам зажѐлила, да́во ми је"). Бачинци [1]
  2. ˜ бо̏гу ("за изражавање захвалности Богу због задовољства постојећим стањем (здравственим, имовинским и сл.)"; "Фа́ла бо̏гу, и̏мамо и де̏цу"). Елемир Обзир Бечеј Чуруг Нови Сад Шајкаш Бегеч Кикинда Српска Црња Башаид Арадац Орловат Перлез Фаркаждин Иланџа Ловра [1]
  3. хва́ла ле̑по Лаћарак [1]
  4. ГГ 152] [1]
  5. фа̑ла бо̏гу Башаид [1]
  6. ˜ ми̏ло̄м бо̏гу ("исто"; "Фа́ла ми̏ло̄м бо̏гу, кат се ми̑ крос то̏лко̄ го̏дина ни́смо ви̏дили, да је да̏о Бо̑г да се ми̑ ви̏дӣмо"). Помаз [1]
  7. Пуна су му устахвале ("сам себе хвали"). Сомбор [1]
  8. Ве̏лика̄ ти ˜ ("веома ти захваљујем"; "Ја̏о̄ј, ве̏лика̄ ти фа́ла, баба Је̏лице"). Параге [1]
  9. хва́ла Бо̏гу ("исто"; "Хва́ла Бо̏гу, е̏то, ми̑ смо кре́нули"). Ченеј [1]
  10. фа̏ла бо̏гу Итебеј [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.

Напомене