соја

соја

соја (српски, lat. soja)[уреди]

Именица[уреди]

соја, ж

Категорије: ткач.


Облици:

  1. со̏ја [1]

Значења:

  1. Дрвени вертикални стуб укопан у земљу као носач неке конструкције. [1]
  2. Направа за ткање, слична разбоју. [1]

Примери:

  1. Укопају се две „соје", преко њих се намести слеме, а са стране по два „рога", косо положена. [2] [1]
  2. Соје су стубови за „плевару". Јасеново [1]
  3. Јѐдне ра̏шље се уко̀па̄ду и о̏нда јѐдне — о̀во се зо̀ве со̏ја, а о̀во се пре̑ко зо̀ве ђе́рам. [3] [4] Буковац Бачинци Ердевик Свилош Лединци Чортановци Стари Сланкамен Јарак Платичево Голубинци Прхово Угриновци Бечмен Бољевци Мартонош Стапар Дрљан Мол Лалић Србобран Турија Бачко Градиште Деспотово Чуруг Госпођинци Товаришево Жабаљ Бегеч Ђурђево Бегеч Каћ Ковиљ Банатско Аранђелово Санад Мокрин Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Тараш Елемир Арадац Ботош Перлез Сакуле Маргита Чента Сефкерин Црепаја Панчево Делиблато Кајтасово Омољица Врачев Гај [1]
  4. Преко ђерма се поставља дрво у облику благог лука, соја, једним крајем везана ланцем на коме је ведро које се спуштало у бунар. Са друге стране соје били су тегови који су помагали да се ведро лакше извади из бунара. [5] [1]
  5. Со̏ја мо̑ра да би̏де дебѐла, та̏ко ко ба̀лван, ал не̏ здра̏во дуга̀чак, да мо̏ж да ву́че и ве̏лику ве́дру кад је пу̏на во̀де. Јаша Томић [1]
  6. Оснутак или „навитак" навије се на стражње вратило помоћу справе врло сличне разбоју, а зове се соја или соха. На соји раде две жене: једна чврсто држи оснутак, а друга уводи у брдо. [6] [1]


Синоними:

  1. ђерам [1]
  2. ђем [1]
  3. ђерам [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Рада Јованчић, Типови и начин грађења колиба у селима јужног Срема. — Рад, 1, 1952, 189—191, стр. 191.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 73.
  6. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 91.

Напомене[уреди]