Пређи на садржај

ски́дати

ски́дати

ски́дати (српски, lat. skídati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

ски́дати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ски̑дам, скидати [1]
  2. -нем, скидати [1]

Значења:

  1. Свлачити одећу, обућу и сл. са себе. [1]
  2. Подизати с главе шешир, капу у знак поздрава. [1]
  3. Уклањати с нечега оно што је око њега или преко њега, што га обухвата, прекрива, опасује. [1]
  4. Обрађивати, обликовати нешто уклањањем вишка материјала с површине. [1]
  5. Одстрањивати катаракту са ока. [1]
  6. Спустити нешто или некога са издигнутог места на неко ниже место. [1]
  7. Истоварити с превозног средства; искрцати. [1]
  8. Уклонити са нечега оно што је око њега или преко њега, што га обухвата, прекрива, опасује. [1]
  9. Уклонити оно што избија на површину неке течности. [1]
  10. Скупити род, летину, убрати. [1]

Примери:

  1. Ски̑дај то̏! [2] Избиште Санад Итебеј Фаркаждин [1]
  2. Мѐни сва̏ки је̏дан ски̑да шѐшӣр. [3] Деска [1]
  3. То̑ у̏век љу̑шти, ту̑ кичи̏њу, ски̑да. Избиште [1]
  4. Мо̑ра да се сло̏жи та̏чно на полуокру́глу ту̀рпију и да се ѝшто̄сује са што̑сом ту̀рпијом, о̏ндак се ћо̀шкови ски́дају до̏ле да до̑ђе ћо̏шак и да то̑ све̏ па̏ше као пр̏сти, та̏чно да бу̏де све̏. Ковиљ [1]
  5. Ни́сам до̏био на̏оча̄ре, него су ме ну̏дили да ми ски̑даду сас о̀чӣју о̀па̄ницу. [1]
  6. Вла́да Пе́рић је ски́до па нѐ види. [4] Нови Бечеј [1]
  7. Та̀ко смо ѝ ми ски̏нили с о̀те ку̏ће што смо по̀крили .— Ста̑ра ма̏тица ѝзлази с ро̏јом, са мла́дим и ста̑рим пче̏ла̄ма, и це̏о ро̑ј се у̀ва̄ти на др̏вету, на̏ гра̑ну и пче̏ла̄р га ски̏не и ме̏тне га у спре̏мљену ко̏шницу, пра́зну (Ме). Ђала [1]
  8. И о̀на онда до̀шла ку̏ћи, ѝшла је на̀ таван да се о̀беси; а по̀чим о̀вај наш ко̀мшија чело̀ куће ко̏по̄ је ре́пу, а ње́зин му̑ж ви́ко: „Ха̏јде да је ски̏неш с та̀вана, о̀чла да се о̀беси.”. [5] [2] [6] [7] [3] [4] Зрењанин Пачир Сомбор Сивац Стапар Мол Дероње Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Елемир Зрењанин Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Избиште Деска Батања [1]
  9. Са̏д кад је свр́шио о̀ра̄ње, о̏нда је ски̏но др̀љачу са сво̀ји ко̑ла и о̏нда је ува́тио ко̀ње у др̀љачу и подр́љо је ту̑ це́лу њи̏ву. Кумане [1]
  10. Прво скинем крљушт, оперем шкрге. Стари Сланкамен [1]
  11. О̏нда од лу̏ка цр́веног ски̏немо онај, ону спо̏ља лу̏ковину, о̀ тога бу̏де та́мно, она̀ко бра̏онцр̏венкасто. [8] Кула Перлез [1]
  12. И о̏нда то̑ ви́но си̏паш у̀ буре и то̑ ври̑, ври̑ док не прѐври и о̏нда то ски̏не̄ се со̀ тога, ту̑ до̏ле ѝма та́лога. Ченеј [1]
  13. Ски̏неш жи̏то, о̏нда се по̀ка̄же зу̀бача, и о̏нда је узо̀ри о̏ма. Ченеј [1]
  14. Кат ски̏не се жи̏то па се у̀зоре. [2] Итебеј [1]
  15. И ја̑ у̀зберем две̑ кру̏шке и на̀ӣђе та̑ј чи́ка, деда Жи́ва Лу̏кшин, о̏н је би̏о, бо̏же, надгле́до, два̑ тру̑да дана̏с за те̏ две̏ кру̏шке ми ски̏нуо. Велики Гај [1]
  16. Ски̏ни се и у кре̏вет. Избиште Нови Кнежевац Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. [[ски̏нити [ски̏нути]]] [1]
  2. се [1]


Синоними:

  1. апциговати [1]
  2. свлачити [1]


Изрази:

  1. Везаног човека не ударај, са мртвог нескидај ("треба бити поштен, честит, савестан"). Сомбор [1]
  2. ски̏нити с вра̑та ("ослободити се некога или нечега"). Ново Милошево [1]
  3. ски̏нути све̏ бо̀гове ("јако изгрдити"). Вршац [1]
  4. скинути беду сас врата ("ослободити се невоље, решити проблем"). Сомбор Вршац [1]
  5. ски̏нути се не̏коме с вра̑та ("осамосталити се"). Сомбор Вршац [1]
  6. ски̏нути бри̏гу с ("решити проблем"). Сомбор Ковиљ Вршац [1]
  7. ски́дати ка̏пу до̏ле ("ценити, уважавати некога"). Ново Милошево [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 131. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 199, 201.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ски́дати&oldid=235488”