Пређи на садржај

рујна шева

рујна шева

рујна шева (српски, lat. rujna ševa))

[уреди]

Именица

[уреди]

рујна шева, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Anthus Motacillidae Bechstein[1]

Хипероним:

  1. смигавац [2] [1]
  2. смигица [4] [1]
  3. трептаљка [17] [1]
  4. трептељка [4] [1]
  5. фиста [4] [1]
  6. циба [2] [1]
  7. ципа [18] [1]
  8. ципица [19] [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  3. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  5. Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  6. Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
  7. Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  8. 8,0 8,1 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  9. Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  10. Свет. К. Матић, Орнитолошка збирка у нишкој гимназији, Извештај гимназије, Ниш 1905, 28–32.
  11. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  12. Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  13. Радивој Обрадовић, Птице Југославије, Сомбор 1998.
  14. Милорад Марчетић, Орнитофауна Лудошког језера, Палићког језера и околине, Зборник за природне науке, бр. 11, Матица српска, Нови Сад 1956, 179–183.
  15. Божина Ивановић, Нека орнитолошка запажања на Скадарском језеру, Lаrus, вол. 21–22, годишњак Завода за Орнитологију ЈАЗУ, Загреб година? 1970 (24) (1967-68 21-22?), 137–160.
  16. Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  17. Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  18. Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  19. Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.

Напомене

[уреди]