олтар
олтар
олтар (српски, lat. oltar)[уреди]
Именица[уреди]
олтар, м
Облици:
Значења:
- Најважнији део храма, где се налази часна трпеза и где се врши главни део богослужења (у православној цркви одвојен иконостасом). [1]
Примери:
- О̏нда кад ћемо да се вѐнча̄вамо, о̏нда на̑з дво̏је иде́мо пред о̀лта̄р. Лаћарак [1]
- По̏п [...] по̏шље црквења́ка [...] да ме зо̀ве у о̀лта̄р. [3] Војка Ново Милошево Итебеј Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 263.