наџак

наџак

наџак (српски, lat. nadžak)[уреди]

Именица[уреди]

наџак, м

Значења:

  1. Старинско хладно оружје, врста буздована на дугој дршци са сечивом у виду секире, с једне стране, и чекићем, с друге стране. [1]
  2. Алатка таквог облика. [1]

Примери:

  1. Раније су субаше вршили дужност обилазећи њиве на коњима. Носили су и „наџаке”. [2] [1]
  2. Чувар поља, пољар или, како се у Срему некада звао, редар — носио је са собом штап на коме је на једном крају био насађен наџак. Наџак је била метална алатка и на једној страни је имала секирицу, а са друге чекић. [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 102.
  3. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 115.

Напомене[уреди]