наора

наора

наора (српски, lat. naora)[уреди]

Именица[уреди]

наора, ж

Облици:

  1. на̏ора [1]

Значења:

  1. Комадић хлеба који се у православној цркви дели после литургије. [1]

Примери:

  1. Данас сам добијо више наоре од попе нег прошле недеље. [2] Сенпетер Черевић Ада [1]
  2. Баба Мила је била бака у цркви, месила је наоре. [3] [4] Ченеј Сусек Свилош Буђановци Суботица Турија Равно Село Каћ Ђала Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Избиште Јасеново Црвена Црква Деска [1]
  3. Ка[д] ти по́па ме̏те на̏ору, пе̏ва: „Те̑ло Хрѝстово при́мите…”, о̏ндак ти̑ по̀јеш на̏ору и из ка̀шикице у̏змеш ви́на — то̑ је Хрѝстова кр̑в. Јаша Томић [1]


Изрази:

  1. Бемtiнаору ("псовка"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 210, 351.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.

Напомене[уреди]