мајсто̀рица
мајсто̀рица
мајсто̀рица (српски, lat. majstòrica)
[уреди]Именица
[уреди]мајсто̀рица, ж
Значења:
- Мајсторова жена. [1]
- Жена занатлија. [1]
- Врста игре коју су играли млади у време ускршњег поста. [1]
- Партија карата која одређује победника. [1]
Примери:
- Дѐча̄к који до̑ђе ко̀д на̄с да у̀чи за̀на̄т, о̑н се зва̏о и не̏кад а и са̏д би то̑ до̀шло шѐгрт, и о̑н је мо́рао да слу̏ша мајсто̀рицу: да донѐсе во̀де, др́ва, све̏ шта прѝпада, то̑ му је пр̑ви де̏о би̏о по̀сла, ма̑јстору ко̏лко је мо̏го да сти̏гне. Ковиљ [1]
- Кад сам у̀чио за шна̀јдера, ви̏ше̄ сам мо́ро слу́жити мајсто̀рицу нег ма̑јстора. Лаћарак [1]
- Она [је] била мајсторица и није се носила као „паорке”: док су „паорке” носиле џеге и конђе, мајсторице су носиле беле капе. [2] [3] Јарковац Сот Нештин Бачинци Сремска Каменица Ириг Нерадин Инђија Крчедин Бачка Паланка Равно Село Турија Бегеч Футог Нови Сад Госпођинци Чуруг Жабаљ Ђурђево Каћ Тител Мокрин [1]
- О̏дне̄ла је ву̏ну код мајсто̀рице да је у̀ре̄ди. Бачинци [1]
- У̀чила је за фризе́рку и њу̑ су зва́ли мајсто̀рица. Јаша Томић Лаћарак Равно Село Турија Бегеч Чуруг Госпођинци Жабаљ Неузина Бока Шурјан [1]
- О̀на је та̀ка би́ла шна̀јде̄рка, бо̏ља од те̑ мајсто̀рице. Дероње [1]
- Ја̑ ба̏ш по̀шла код мајсто̀рице за не̏ку а̀љину. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
- Мајсторица. Као и игра „шапаца”, и ова игра спада међу најстарије и играла се о „бубалицама”, о ускршњем посту. [4] [1]
- Брез мајсто̀рице не̏ би ме побе́дио. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 173.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 98.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 107.