литра

литра

литра (српски, lat. litra)[уреди]

Именица[уреди]

литра, ж

Значења:

  1. Јединица за мерење запремине течности (1000 см 3 ). [1]
  2. Јединица исте величине за мерење запремине посуде. [1]
  3. Јединица исте величине за мерење количине зрнастих и махунастих плодова (пасуља, грашка, мака и сл.). [1]
  4. Боца, флаша од једне литре. [1]

Примери:

  1. У по̑ ли̏тре ра̀кије не̏ко ко̀ре̄ње је ста̏вљала. Нови Сад [1]
  2. Сва̏ки да̑н је та̑ј де̏да на̏ма да́во по три̏ ли̏тре мле́ка за де̏цу. Бешка [1]
  3. Пре̏ је би́ло ди̏нар ли̏тра. [2] [3] [4] [5] Вршац Визић Сремска Каменица Пачир Сивац Бачка Паланка Бегеч Госпођинци Ђурђево Нови Кнежевац Кикинда Башаид Кумане Итебеј Јаша Томић Велики Гај Томашевац Чента Фаркаждин Иланџа Избиште Јасеново Борча Деска Сенпетер [1]
  4. И про̀дам ја̑ њѐму јѐдно бу̏ре о[д] три̏ста два́дест ли̏три. Мокрин Сомбор Бегеч [1]
  5. Ћу̏п за ма̑ст од педѐсет ли̏три, зѐмљани, па кре̏цав, се̏ћа̄м се за̀ та̄ј ћу̏п, здра̏во до̀бро. Ђала [1]
  6. Пасуљ (мање количине), мак и сл. се продаје на „литре”, а семење се продаје на „кашике”. [6] Јарковац Турија Јасеново [1]
  7. Кад о̏ћеш да изнѐсеш на̏поље [пиће], о̏нда је ли̏тра, ли̏тра фла̏ша, о̀на она̀ко ши̏ра ли̏тра. [7] Бајша Мартинци Обреж Суботица Стапар Лалић Житиште Уљма [1]
  8. Ли̏тра, то̑ је ме̏ра за мле́ко. [7] [8] Јарак Мартинци Сот Черевић Лежимир Шуљам Мали Радинци Марадик Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сомбор Лалић Товаришево Футог Госпођинци Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Сефкерин [1]


Синоними:

  1. литар [1]
  2. цимента [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 113, 114.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 131, 172.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62, 69, 70.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 162.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 116.
  7. 7,0 7,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]