леса
леса
леса (српски, lat. lesa)[уреди]
Именица[уреди]
леса, м
Именица[уреди]
леса, м
Именица[уреди]
леса, м
Категорије: кол.риб.паст.кол.кол.кол.риб.
Облици:
- ле̏са, ле́са [1]
- ле̏се [1]
- лѐса Бечеј [1]
- ле̑са Јасеново [1]
- ле̏са Босут Кленак [2] [1]
- ле̏са Босут Кленак [2] [1]
Значења:
- Даске које су приковане на лотрама кола да не би испадао ситнији терет. [1]
- Седиште на колима. Лалић[1]
- Врста народне игре. [1]
Примери:
- Ле̏се су се плѐле и с о̀тӣм се на́род заграђи́во. [3] Бољевци [1]
- Ле̏са се зва́ла: ко̑ље па пру̑ће. Обреж Бечмен Бачка Паланка [1]
- Ле́са — то̑ ко̑ље и између се оплѐте од пру̑ћа. [3] Платичево [1]
- Ле̏се од пру̑ћа, то̑ је на̏век би́ло. [4] Шуљам Ердевик Лежимир Сремска Каменица Врдник Крушедол Вогањ Кленак Сурчин Бољевци Мол Дероње Деспотово Силбаш Бачка Паланка Каћ Тител Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Иђош Тараш Црепаја Вршац Баваниште Делиблато Ковин Бела Црква [1]
- Леса се зове дно кола, тј. даске које чине дно кола; испод лесе, баш на средини, налази се тзв. стражњи јармац, од гвожђа је, да се леса односно даске не повију. [5] Стапар [1]
- Уз текст песме која је слична или идентична претходној мелодији играла се игра „лесе”. Бачка Паланка [1]
Синоними:
- плот [1]
- ле̏се [1]
- главчина [2] Босут Кленак [1]
- тор [6] Кленак Карловчић Батајница [1]
- патос [1]
- глава [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.