косач

косач

косач (српски, lat. kosač)[уреди]

Именица[уреди]

косач, м

Облици:

  1. -а́ча [1]
  2. ко̀са̄ч, коса̑ч [1]

Значења:

  1. Човек који коси. [1]

Примери:

  1. Добар косач је могао за дан да покоси јутро жита, али је имао и руковедачицу и везача снопова. [2] Мокрин [1]
  2. Ко̀са̄ч ко̏си а жѐна гра̏би, грабуља̀чица, на сно̀пове, ку̏пи сно̑пље, на у́жа ме̏ће; о̏ндак се ве̑же, са̀дене у кр̀стине. Ђала [1]
  3. Коса́чи ко̏су, а ја̑ у́жа око мѐне и та̀ко руковѐдам и ме̏ћем. Арадац [1]
  4. Ко̀са̄ч мо̑ра да би̏де здра̏во ве̏шт, да зна̑ ка̏ко др̀жи ко̀су да се не посе́че и да што ви̏ше за̀ма̄не да посе́че. [3] [4] [5] [6] Бока Шимановци Змајево Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Банатско Аранђелово Ново Милошево Меленци Јаша Томић Неузина Шурјан Томашевац Чента Ковин Деска [1]
  5. Ако и̏маш два̏-три̏ ла́нца, о̏ндак на̑јмиш два̏ коса́ча. [7] Вршац Јаша Томић Добрица Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 111.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.

Напомене[уреди]