ко̑ст
ко̑ст
Именица
[уреди]ко̑ст, ж
Категорије: анат.анат.анат.
Облици:
Значења:
- Део скелета, кост. [1]
- Цеванице, најчешће од коња, које се стављају на доњи крај кусаке или кеце. [1]
- Рођак. Вршац[1]
- Плећка. Стапар[1]
- Особа која није у крвном сродству са осталим члановима породице. Вршац[1]
- Човечија кост која од пете води ка листовима. Сомбор[1]
- Кост рибе. [2] Госпођинци[1]
Примери:
- Па пре̏ је би́ло оно̏ пра̏вљени од ко̏сти, она́ко че̏шаљ. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Сивац Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Српска Црња Башаид Меленци Елемир Бока Међа Фаркаждин Црвена Црква Деска Батања Ченеј [1]
- Ја̑ имам рео́му у ко̏сти. Кикинда [1]
- Ѝстргла ми се џо́гоња из ру́ке, из плѐћа, та̑ ко̑с. [9] [10] [5] Зрењанин Арадац Житиште Зрењанин Међа Фаркаждин Иланџа Вршац Избиште Јасеново [1]
- Кусака има доле кости од марвинчета... цеванице. Онда се то наниже овако у ред. [11] Бачка Паланка Моровић Сремска Митровица Стари Сланкамен Бачко Градиште Гардиновци Футог Перлез [1]
- Кеца је зимски алат. Има доле џоге, кости. Оне су нанизане на ту долњаку. Босут [1]
Изрази:
- ("сметати"). Ново Милошево Вршац [1]
- земља тикости избацила ("клетва"). [1]
- поломи̏ти ("испребијати некога"). Вршац [1]
- Ба́цити Вршац [1]
- кости му кере по гробљуразвлачиле ("клетва"). [1]
- прозе́псти докости̏ју ("веома озепсти"). Вршац [1]
- оста̏вити ("умрети далеко од својих"). Вршац [1]
- утерати страх укости ("заплашити некога, учинити да неко живи у страху"). Сомбор [1]
- језик немакости али боде ("бол се може нанети и речима"). [1]
- уте̏рати стра̑ уко̏сти ("исто"). Вршац [1]
- глође ме ко ˜ ("полако упропаштавати, уништавати"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 363.
- ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 78.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106, 157.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 361.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.