кадгод

кадгод

кадгод (српски, lat. kadgod)[уреди]

Прилог[уреди]

кадгод, прил.

Значења:

  1. У раније неко време, доба, некад; икад. [1]
  2. Понеки пут, каткад. [1]

Примери:

  1. Ка̀дгод су би́ли кро̀во ви о[д] тр̏ске. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Помаз Бачинци Визић Мартинци Сремска Митровица Черевић Јарак Врдник Павловци Буђановци Краљевци Обреж Бешка Шимановци Стари Сланкамен Мартонош Кула Турија Чуруг Дероње Госпођинци Шајкаш Бегеч Нови Кнежевац Бока Перлез Фаркаждин Ловра Сенпетер [8]
  2. А мѐни ни́је пру̏жио нијѐдну бомбо́ну мо̑ј о̀тац, нит ме је ка̀дгод по̀ми ло во по гла́ ви. Бачко Петрово Село [8]
  3. А ка̏ко је ка̀дгод би́ло, ја̏ то̏ не̏ знам ни опри́ча ti. Добрица [8]
  4. Ле̏пше на́род мно̏ го жи́ви не го ка̀дгод. Сремска Каменица [8]
  5. Ка̀дгод те̏ сѐља̄чке ку̏ће ни́ су би́ле бето̀нӣра не. Нови Сад [8]
  6. Ка̀дгода је ја̑ко би́ло то̑ ле̑по. [9] [10] Бачинци Врдник Мол Госпођинци [8]
  7. Кат су до̀шли ка̀дгодена о̀ви Арва́ти у Бо̏ку. [11] Бока Итебеј Перлез Црепаја [8]
  8. И ка̀дгођ је та̑ј на́род бијо вре́дан. [12] [13] [5] Суботица Моровић Вишњићево Пачир Ново Милошево Чип Ловра [8]
  9. Ка̀дгод сам, дѐца ма̑ну шко̏ле, а ја̑ во̏дӣм де̏цу у Бео̀град, во̏ле̄м ја̑ко Бео̀град, ја̑ко. Суботица [8]
  10. О̏нда сам ја̏ то̏ чу́вала: ка̀дгод гу̏ске, ка̀дгод сви̑ње, ак не̑мамо свиња́ра. Обзир Черевић Ново Милошево [8]
  11. А до̑ђе л о̀на ка̀дгода? Бачинци [8]


Изведене речи:

  1. ка̀дгода [8]


Синоними:

  1. кадгодице [8]
  2. некад [8]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 265, 266.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24, 164, 207.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 315, 329.
  5. 5,0 5,1 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 106.
  8. 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 8,12 8,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  9. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
  10. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 207.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 266, 294.
  12. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24.
  13. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 315.

Напомене[уреди]