ка́дити
ка́дити
Глагол
[уреди]Категорије: об.прен.
Облици:
Значења:
- Махањем кадионице ширити дим, излагати (некога, нешто) диму запаљеног тамјана (приликом верских обреда). [1]
- Палити какву ароматичну материју ради ширења њеног мириса. [1]
- Излагати кога диму. [1]
- Лутати, скитати по селу. [1]
Примери:
- Ка́дио је пе̑ћ сѐља̄чку. Ђала [1]
- Пе̑ћ се ка́дила сла̏мом, курузо̀вином, о̀гризине. Мартонош [1]
- Ѝмали смо нѐдељу до нѐдељу ко̀ја ме̑си, ко̀је пе̏ре̄ду, које ву́ку во̀де, које ка̑ду пе̑ћ ; [карта 1]. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Елемир Мол Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Зрењанин Арадац Конак Орловат Перлез Добрица Сакуле Сефкерин Црепаја Банатска Паланка Деска [1]
- Бо ле сти пче ла би ле су по зна те и про тив њих су се пче ле „ка ди ле”, а у нај го рим случајевима спаљивани су читави конвалуци. [8] [1]
- У̏змем из шпо̏ре та ма́лко жѐра ви це и ме̏тем пре ко та̀мња на у ка ди јо́ ni цу и ка̑дим ку̀ћу кад тре̏ба за све́ тац да се рѐже ко̀лач. [9] [10] Ченеј Суботица Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Шурјан Бока Неузина Орловат Јасеново Ловра Деска Иванда [1]
- По́па ка̑ди на све́тац, на богослу́жење и на венча́ње, на крште́ we и кад не̏ко у̏мре. Јаша Томић [1]
- Ме̏те се на аста̑л сла̏ма, ис под ча́рша ва, и о̏ндак се ка̑ди. Томашевац [1]
- Ди̏ сте на̀шли ту̑ да ка̑дите, ма̑ло де́те спа̑ва. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
- Не̏мој да ме ка̑диш, изи́ђи на̏поље и пу̏ши та̏мо ко̏лко о̏ћеш. [9] Ченеј [1]
- По це̏о да̑н ка́ди по сѐлу. [10] Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 173, 246, 396, 453.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 107.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 58.
- ↑ 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 10,0 10,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.