Пређи на садржај

имети се

имети се

имети се (српски, lat. imeti se)

[уреди]

Глагол

[уреди]

имети се, {{{вид}}} повр.

Облици:

  1. радног, глаголског, придева, најчешће, и̏мем се, облику [1]

Примери:

  1. О̀цу се мо̀јим и̏ме Јо̀ван. [2] [3] Госпођинци Турија Дероње Бегеч Сефкерин [1]
  2. Ка̏ко му се ѝмело. Силбаш [1]
  3. Ве́са му се, Весѐлин, ѝмело. [1]


Синоними:

  1. звати [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 236.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 244.

Напомене

[уреди]