жрнало
жрнало
жрнало (српски, lat. žrnalo)[уреди]
Именица[уреди]
жрнало, с
Облици:
Примери:
- А о̀ни и̏маду као ни̏ко жр̏нало, ве̏лик ка̏мен, и то̑ жр̏нало сто̀и н[а] а̀стал. [2] [3] [4] [5] Итебеј Мартонош Пачир Сомбор Мол Сивац Надаљ Госпођинци Каћ Ковиљ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Добрица Фаркаждин Сакуле Велико Средиште Сефкерин Црепаја [1]
- Жр̏нало је до̀лије, на̀ [а]стал. [1]
- О̏нда ни́је би́ло та̀ке сѝтне со̀ли ко са̀де. То̑ та̀ко гру̀ме̄ње би́ло. Жр̏нало је би́ло. [2] Лалић [1]
- О̏нда је би́ло жр̏нало за со̑. [2] Бачко Градиште [1]# Жр̏нало, али су жа̏рнало ка́зли ста̑ри. [2] Пачир [1]# Же̏рнало се зва́ло — јѐда̄н ка̏ме̄н го́ре, јѐда̄н до́ле па о̀кре̄ћеш ру́ком. [2] Бачка Паланка [1]# Донѐси жр̀нало да са̏мељем бѝбер. [6] [7] Ченеј Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 333.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 141, 280, 500.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 66.