дӯ

дӯ

дӯ (српски, lat. )[уреди]

Узвик[уреди]

дӯ, узв.

Категорије: узв.


Значења:

  1. Ономатопејски узвик за подражавање звука који производи дувачки инструмент. [1]

Примери:

  1. Три̑ да̑на после то̏га мѐни је у у̀шима би́ло ста̀лно дӯ, дӯ, о̀на пр̀да̄љка њѐгова ка̏ко дӯ, дӯ, дӯ, дӯ. Кула [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]