додола

додола

додола (српски, lat. dodola)[уреди]

Именица[уреди]

додола, ж

Категорије: прен.риб.


Значења:

  1. Народни обичај у време суше. Ново Милошево Нови Кнежевац Јасеново[1]
  2. Накићена особа (обично девојка) у обреду додола. [1]
  3. Неукусно обучена жена; жена слободног понашања. [1]
  4. Пијаница. Бегеч Ловра[1]

Примери:

  1. О̏нда би́ло је, би́ло је и до̏доле, кад смо ѝшле у до̏доле. Кула [1]
  2. Селом су ишле „додоле” огрнуте зеленим лишћем зове, бурјана, а домаћини их поливали обилно водом из бунара, да би пала киша ( — Јм Чр Д; Бг; К; СК Мо НМ Е А Ил; Ло Дс Чн) [Бан I 80, 167; Бан II 534; ЛЧ; ШН 76; ЕГЈ 98; ПЧ II 38]. [2] [1]# У̏зо̄ сам о̀вӯ мо̀ју до̏долу из бо̀гате ку̏ће. [3] [4] Мартинци Каћ Бегеч Ченеј [1]


Изрази:

  1. Мокар ко ˜ Бегеч Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 172.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 402.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]