Пређи на садржај

деда́чити се

деда́чити се

деда́чити се (српски, lat. dedáčiti se)

[уреди]

Глагол

[уреди]

деда́чити се, {{{вид}}} повр.

Именица

[уреди]

деда́чити се, {{{род}}}

Облици:

  1. дедачити се, дѐда̄чим се [1]

Значења:

  1. По нашати се као дедак, будала, лу ди ра ти се; пренемагати се. [1]
  2. Облачити се као страшило. Ловра[1]
  3. Певати без слуха. Нови Кнежевац[1]

Примери:

  1. Та̏ ни нѐ плаче, са̏мо се дѐда̄чи. Деска Мокрин Ново Милошево Кумане Јаша Томић Шурјан Бока [1]# То̑ њѐгово деда́чење ми се на мо̑зак по̏пело. Јаша Томић Шурјан Бока [1]


Изведене речи:

  1. деда́чење [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=деда́чити_се&oldid=187516”