Пређи на садржај

да́вати

да́вати

да́вати (српски, lat. dávati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

да́вати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.безл.


Облици:

  1. давати [1]
  2. изведеним, заменити, давати, именице, помоћ, именицом, од, као, такве, може се, допуном, глаголом, част [1]
  3. давати, да́дем/да̑м [1]
  4. изведеним, заменити, давати, именице, од, као, такве, може се, допуном, глаголом, дозволу, ом, имениц [1]
  5. субјектом, логичким, дативу, давати, [[]] [1]

Значења:

  1. Непосредно уручивати; пружати. [1]
  2. Даривати, поклањати. [1]
  3. Одређивати. [1]
  4. Доносити, имати (као плод). [1]
  5. Приказивати, изводити. [1]
  6. Допуштати, дозвољавати. [1]
  7. Частити. [1]
  8. Помагати. [1]
  9. Непосредно уручити; пружити. [1]
  10. Пренети што своје на другога, ставити на располагање; даровати, поклонити. [1]
  11. Допустити, дозволити. [1]
  12. Пристати, сагласити се. [1]
  13. Удати; сагласити се с нечијом удајом. [1]
  14. Пружити некоме могућност (послати га) да се школује. [1]
  15. Произвести. [1]
  16. Платити. [1]
  17. Дозволити. [1]
  18. Одредити. [1]
  19. Предати се, попустити. [1]
  20. Доћи у неко расположење, стање и сл. [1]

Примери:

  1. Кад до̑ђе зи́ма, ми̑ о̑вце ра̑нимо ту̀лајом, и кад има се̑на, и се̑на им да́јемо. [2] [3] [4] Кумане Суботица Стапар Србобран Нови Кнежевац Шурјан Павлиш Сефкерин Јасеново Крашово [1]
  2. А Шва́ба је да́во баш до̏ста шѐћера, да́во је пе̏т ки̑ла по гла́ви ме̏сечно. Мокрин [1]# О̏нда уда̀вача да̑ри те̑ го̏сте: ко̀шуље да́је — се̏дам-о̏сам; све̏крови ко̀шуљу сашивѐну (рука́ви ду̏гачки па са̏ зла̄том — то̑ све̏крови сна̑) — то̑ је ја̏бука (та̀ко се о̏нда зва́ло). [5] [6] [7] Ново Милошево Бачинци Лаћарак Суботица Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Арадац Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Ченеј [1]# Кад је после ру́чка, о̏ндак се пре́зент да̑ва, презенти́рају. Бешка [1]# Е̏, по̏сле и кад се де́те ро̏ди, ку̑м и ку́ма но̏се на венча́ње, о̀ни да́једу и и̏ме дѐтету. Кула [1]# Ѝмали смо са̀мо седамдѐсет кома́да ра̑ни ви̏ша̄ња, од ко̀је̄ је сва̏ка да́вала про́сечно по три́десет ки̑ла ви̏ша̄ња. [8] Србобран [1]# Прид о̀тим смо Ђи́ду да́вали са вр̏ло до̀брим у̏спе̄хом. [9] Мартонош [1]# А после кад си остарио до старости дубоке, од клупе се није могло даље, нису давале ноге. [1]# О̑н је би̏о као ле̑чник и пе̏снӣк. Ни́је ѝшао да ле̑чи, ал је по̏мо̄ћ да́вао ко̀ме је тре̏бало ну̏жно. [10] Сремска Каменица [1]# Чопораши изнесу тога дана [за Ђурђевдан] на салаш јела и пића и часте своје чобане или како то у Калуђерову веле, „праве част” или „дају част овчарима”. [11] Калуђерово [1]# До̀шло де́те ѝ школе и пла̏че: „Да̑ј ми, ма̏ма, но̏ва̄ца да се во̑зам на афто́бус.” И ма̏ма ѝзва̄ди две̑ ба̑нке иж џѐпа и да́де дѐтету да ћу́ти. [12] [13] [14] [15] [16] [17] Зрењанин Лаћарак Черевић Рума Бешка Голубинци Шимановци Војка Мартонош Пачир Сомбор Стапар Ченеј Госпођинци Бачка Паланка Бегеч Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Итебеј Међа Житиште Зрењанин Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Павлиш Сефкерин Јасеново Чип Сенпетер Крашово [1]# Ве̏ћ смо би́ли зва̑ти да нам да́ду о̀пе̄т неки са̀ла̄ш. [18] Србобран [1]
  3. Су̏трида̄н донѐсу и за̀фа̄лу што сам им да̏о пру̏слук и ду̀гмета. [19] [20] Ново Милошево Дероње Нови Сад Фаркаждин Павлиш Црепаја Јасеново Крушчица Банатска Паланка [1]
  4. Па јѐдно̄м си̑ну да́ла мо̀је̄ зѐмље̄ ше̑с ју̏та̄ра, па дру̏гом си̑ну ше̑с ју̏та̄ра мо̀је̄ зѐмље̄. Бачинци [1]# А ја̑ кад сам ви̏дила да о̀ни нѐ дају да у̀стане са сто̀лице, ја̑ сам се о̏дма обнѐсвесла и ка̑жем њи̏ма: „Шта̏ ћете сас мо̀јим си̑ном?”. [21] [22] Кумане Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Међа Томашевац Перлез Фаркаждин Сефкерин Јасеново [1]
  5. Мој о̀тац, о̏н ни́је да̏во да де́те ѝде по шо̀ру. Бечеј [1]# Ако се заволе̑ду , закѝбицуједу, бегѐнише̄ду, а ро̀дитељи не да́ду, о̏нда се де̏си и да по̀бегне дѐво̄јка. Кула [1]# Е̏то, ја̑ сам до̀шла за де̏ду, по̀бегла сам, ни́су ме да́ли за њѐга. Бешка [1]
  6. Ако о̏ће да се уда́је, о̏ћеду роди̏тељи да да́ду, о̏ндаг до̑ђу на го̏вор. [23] [24] Банатска Паланка Параге Томашевац Избиште [1]# Да́ли су и на̀ школе. [25] [26] [27] [28] Итебеј Платичево Параге Ченеј Ново Милошево Јасеново [1]
  7. Ба̏ба, о̀на се у̏дала за дру̏гог. И превѐде ће́рке та̏мо, а Ба́ћу да̑ у Бео́град да у̀чи трго̀вину. Бешка [1]# Ако и̏ма бо̏љу ра́ну [крава], о̀на ви̏ше мле́ка да̑. [29] Мартонош [1]# О̀вӣм ћемо да̏ти, манда је ску̏пљи. [30] Итебеј [1]# И о̏нд до̑ђе до̏ктор и пригле́ди га, и да̑ до̏зволу за са̏рану  ; ˜ на/у за́јам ‘позајмити' (НМ Ж)  ; ˜ помоћ ‘помоћи’. [31] Башаид [1]
  8. Кад во̏леш да и̏маш, мо̑раш и да ра̑ниш, мо̑раш да се ста̏раш за жѝвот, да гле́диш да се марви́нче извѐде на̀ пӯт, да му да̑ш по̏моћ да мо̀же да жи́ви. [32] Зрењанин [1]# Те̏ли су Д ра̀гани да да́ду то̏ име. Визић [1]# Ни́сам се да̏о мла́дима. Јаша Томић [1]# Кад му се да́ло да си̏гра. Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. да̏ти [1]


Синоними:

  1. придавати [1]
  2. подати [1]
  3. о̀дати [1]


Изрази:

  1. да̏ти на дѐсе̄то ("издати земљу за десети део прихода"; "О̑н је га̏зд"). Жабаљ Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  2. не да се ни осолити ("никако не пристаје, неће ни да чује"). Ђурђево [1]
  3. да̏ти се на ре́дове ("Ле̑п ми је куку̀руз, већ се да̏о на ре́дове"). Госпођинци [1]
  4. дати некоме зорт ("препасти некога, утерати му страх у кости"). [1]
  5. дати руку у ватру ("бити сигуран у нешто"). Ново Милошево [1]
  6. дати коме ногу ("отерати, најурити кога"). Вршац [1]
  7. да̑ј бо̏же ("при изражавању жеље и наде"; "Да̑ј бо̏же до̏бар ча̏с и ле̑п са̏н!"). Павлиш [1]
  8. дати за право ("признати тачност нечијег мишљења, поступка и сл."). Ново Милошево [1]
  9. дати се на пропаст ("кренути лоћим, погрешним путем"). [1]
  10. дај шта даш ("боље је примити мало него ништа"). Ново Милошево [1]
  11. да̏ти пера́ја ("формирати горњи део класа (о житарицама)"). Госпођинци [1]
  12. нѐ дај бо̏же ("при отклањању неке непријатне мисли"). Ђала [1]
  13. дати из свог џепа ("платити својим новцем"; "О̀ћеш да ти да̑м из мо̑г џѐпа?"). Ђала [1]
  14. дати с рукама, тражити с ногама ("имати проблема око наплате дуга, тешко повратити позајмљену ствар"). Јасеново [1]
  15. дати богу божије а цару царево ("испуniти обавезе према свима"). Ново Милошево [1]
  16. обећај па удај, венчај пане дај ("каже се када девојчин отац не испуни обећање у вези с миразом"; "Догоди се да девојачки отац обећа и нешто више од дуката само да уда ћерку, ако је то ретко повољна прилика за њ"). [1]
  17. нѐ дати ни бо̏гу та̀мјана ("бити шкрт"). Сомбор Футог [1]
  18. да̏ти се у̀ ђубре ("морално пропасти, постати зао и непоштен"). Суботица [1]
  19. не би дао за њега ни по луле дувана ("не вреди ништа, безвредно је"). Јасеново [1]
  20. да̏ти на̏поле ("издати земљу за пола дела прихода"; "Не̑ма њѐгово ра̏дило па да́је на̏поле"). Чуруг Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  21. да̑ј бо̏же да бу̏де пу̏н то̏р о̀вај о̏р ("нека буде срећа и благостање"). Лаћарак [1]
  22. да̏ти глас ("гласати"). Вршац [1]
  23. да̏ти се у бри̏гу ("забринути се"). Сомбор Вршац [1]
  24. дати ко да си просио ("врло мало дати"). Ново Милошево [1]
  25. Бог дао , бог узо ("кад умре дете или млађа особа"). Ново Милошево [1]
  26. да̏ти [1]
  27. да̏ти се у̀ шипке ("До̀бро ти је жи̏то, већ се да́ло у̀ шипке"). Мошорин Госпођинци Жабаљ [1]
  28. не дати ни око прста ("не дати ништа"; "Нѝје ми бра̏т да̏о ни око пр̏ста"). Ново Милошево [1]
  29. да̏ти ду̑шу ђа̏волу ("учинити велики грех"; "Ако се неко намерно убије, сахрањује се на крају гробља и црквена звона му не звоне, јер је „дао душу ђаволу”"). Остојићево Ново Милошево [1]
  30. безл душу дати ("бити веома погодан, прикладан"; "Овај лад за спавање је душу дало"). Црвена Црква [1]
  31. да̏ти се на̀ зло ("инфицирати се, загнојити се"; "О̏киша̄ло се вре́ме, и о̀на̄ је ра́дила њѐн по̀со и ни"). Ново Милошево Ковиљ [1]
  32. не да́је мле́ка тѐле кра̏ви већ кра̏ва тѐлету ("зна се ко је старији"). Ново Милошево [1]
  33. ка̏ко бо̑г да̑ ("не зна се како ће бити"). Панчево [1]
  34. не до бог ником ("нека нико не доживи то што се мени догодило"; "Ту страоту коју смо претрпели ја и мо ја Стана, не до бог ником"). Ченеј [1]
  35. Бог ти срећедао [1]
  36. дати у аренду ("арендирати, изнајмити"; "Да̏о сам зе̏мљу у а̀ре̄нду"). Жабаљ Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  37. да̏ти на̀ треће ("издати земљу за трећи део прихода"; "О̀ве сам го̏дине да́во на̀ треће, ал до̀године не́ћу"). Мошорин Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител [1]
  38. да́вати го̏дину ("чинити годишњи помен за покојника"). Суботица [1]
  39. да̏ти на̀ ше̄сто ("издати земљу за шести део прихода"; "Ре́тко се да́вало на̀ ше̄сто, јел о̀нај што у̀зима и̏ма сла̏бу рачу̀ницу"). Тител Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  40. дати ко да си просио ("врло мало дати"). [1]
  41. ко те не зна скупо би те платио, ко те зна ни крајцар не би дао за тебе ("кад се неко прави да је добар а у ствари није такав"). Јасеново [1]
  42. дати ко мишу у око ("исто"). Ново Милошево [1]
  43. нѐ до га бо̑г ни̏ко̄м! ("не би га нико пожелео"). Србобран [1]
  44. давати на драмове ("давати помало, део по део"). [1]
  45. дати јабуку ("отказати кумство"; "Дао ми кум јабуку"). [1]
  46. дати рукама, тражити ногама ("тешко повратити позајмљену ствар"). Јасеново [1]
  47. да́вати пара́стос ("исто (у цркви)"; "Ше̑с не̏деља кад је би́ло, о̏нда смо да́вали у цр̑кви пара́стос"). Вршац [1]
  48. дати корпу ("одбити понуду за брак, плес и сл."; "Ја̑ до̀шо и ну̏дим ѝгру, а о̀на ми да́ла ко́рпу, а о̀ве ње̑не дру́ге по̏челе да ми се пр̀да̄че"). Јаша Томић Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Орловат [1]
  49. одбити удварача или просиоца’ Ђурђево Ново Милошево [1]
  50. dа ("омогућити, омогућавати некоме да похађа (вишу, високу) школу, (по)слати у школу, на школовање"; "Старијег су оставили на имању, а млађег су дали на школе па је постао општински благајник"). Ченеј Ново Милошево [1]
  51. давати и шаком и капом ("обилато, пуно давати"). Ново Милошево [1]
  52. да̏ти си̏се дѐтету ("подојити дете"). Ново Милошево [1]
  53. font-family: ' [1]
  54. да̏ти ру̑ку ("пристати на удају"). [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 184, 209, 225.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 108, 128.
  4. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 68.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 173, 283.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 101, 225, 269.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 219.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
  11. ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 163.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125, 126, 131, 134, 142, 157, 176, 180, 183, 215, 225, 229, 263, 275, 281.
  13. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 32, 35, 124, 192.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 132, 152, 272.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 113, 285, 307, 353.
  16. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  17. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63, 68.
  18. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 206.
  19. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 183, 187, 208, 365.
  20. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 389.
  21. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 136.
  22. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 69.
  23. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 172.
  24. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 595.
  25. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 187.
  26. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 615.
  27. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339.
  28. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 328.
  29. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 218.
  30. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284, 433.
  31. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 366.
  32. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128, 148.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=да́вати&oldid=529309”