веко

веко

веко (српски, lat. veko)[уреди]

Именица[уреди]

веко, м

Облици:

  1. вѐко Кикинда [1], ве̏ко [2]

Примери:

  1. Веко је већа мера и садржи два полувека. [3] Остојићево [2]# Мѐрило се и на ве̏ко. То̑ је педѐсет ки̑ла би́ло. Мартонош Ђала [2]


Синоними:

  1. вика [2]


Референце[уреди]

  1. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет),988, 508 стр.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад,6,980,41—165, стр.64.

Напомене[уреди]