ве̏чно

ве̏чно

вечно (српски, lat. večno)[уреди]

Прилог[уреди]

ве̏чно, прил.

Примери:

  1. Јел ко̏ хо̏ће да жи́ви ве̏чно, та̑ј мо̑ра да прѝ хва̄ти де̏сед бо̏жји запове́сти, и да ве̏ рује да је Ѝсус Хрѝстос си̑н бо̏жји. [1] [2]


Референце[уреди]

  1. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 597.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]