бу́нити

бу́нити

бу́нити (српски, lat. búniti)[уреди]

Глагол[уреди]

бу́нити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. бу̑ним, бунити [1]
  2. бунити [1]

Значења:

  1. Збуњивати. [1]
  2. Сметати коме, узнемиравати, реметити. [1]
  3. Наговарати, подстицати некога на нешто. [1]
  4. Грешити, збуњивати се. [1]
  5. Превирати, ферментисати (о вину). [1]

Примери:

  1. Зна̑м, ја̑ са̑м, немо̑ј само да ме бу̑ниш. Вршац Сомбор Ковиљ [1]
  2. Пу̏сти де̏цу да се си̏граду на ми́ру, шта̏ и бу̑ниш. Вршац Сомбор [1]
  3. Бу́нили су њѐга да ме о̀тера. Томашевац [1]
  4. Фу̏рт се не̏што бу̑ниш, шта̏ ти ни́је до́бро? Вршац Сомбор Ковиљ Ново Милошево [1]
  5. Зна̑м да рачуна̑м, само се у де́лење бу̑ним. Вршац [1]
  6. У великом бурету буни се вино. Сомбор [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бу́нити&oldid=186449”