Викиречник:Арапске и исламске земље

Термин арапске земље обухвата оне земље на чијем је тлу званични језик арапски. Територија на којој се налазе арапске земље обухвата простор од Атлантског океана на западу, до Арапског мора на истоку, и од Средоземног мора на северу до Афричког рога и Индијског океана на североистоку. Подела арапског света на више од 20 држава од стране колонизатора, пробудила је потребу ових земаља да се уједине, што су и учиниле 1945. године, када су формирале Арапску Лигу – организацију која има за циљ очување интереса и политичко уједињење арапског света.

Арапски свет[уреди]

Лига се састоји из 22 члана, мада је учешће Сирија суспендовано од новембра 2011. године као последица репресије владе током грађанског рата у Сирији. Те земље су: Алжир, Либија, Египат, Ирак, Јордан, Кувајт, Либан, Бахреин, Комори, Џибути, Мароко, Мауританија, Оман, Палестина, Катар, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис, Јемен и Уједињени Арапски Емирати. Термин арапски свет се такође односи на поменуте земље смештене на Блиски исток. Ову територију насељава око 422 милиона становника. Становништво претежно чине муслимани, мада постоји и велики број хришћана који живе углавном у Египту, Сирији, Либану, Ираку, Јордану, Израелу и Палестини. Ислам је државна религија у земљама арапског света. Укупно, Арапи чине једну четвртину муслимана у свету, којих има око 1.5 милијарди, и припадају заједници која се назива исламски свет. Међутим, исламском свету припадају и бројне друге земље које нису арапске и у којима арапски није званични језик. У неких 30-40 земаља света ислам је већинска религија, а арапске земље чине око 20% од укупног броја муслиманских земаља на свету.

Саудијска Арабија[уреди]

Краљевина Саудијска Арабија која је уједно и највећа земља Арабијског полуострва, као колевка ислама заузима посебно место у арапском свету. У њој се налазе два најважнија исламска светилишта – Мека и Медина. Целокупно становништво исповеда ислам, који је и једини службено признат.

Либија[уреди]

У Либији је најдоминантнија религија ислам са чак 97% муслимана. Већина становништва су сунити. Сам ислам има снажан утицај на власт у Либији, а посебно у периоду када је Гадафи био на власти. Често је истицао да је предани муслиман и да његова влада подупире исламске институције у свету.

Јужна и Југоисточна Азија имају највише муслиманских земаља, са Индонезијом, Пакистаном, Бангладешом и Индијом, које свака понаособ, имају више од 100 милиона верника. На Блиском истоку, неарапске земље Турска и Иран имају најбројније муслиманске заједнице, док су у Африци, Египат и Нигерија на првом месту. У арапским земљама преовладава сунитски ислам, мада постоје и изузеци. Ирак је земља у којој је шиитски ислам заступљенији од сунитског.

Иран[уреди]

У Исламској Републици Ирану већински део становништва исповеда шиитски ислам.

Индонезија[уреди]

Индонезија је земља у којој арапски није званични језик, њено становништво нису већином Арапи и ислам није државна религија. Поред свега тога она је земља са највећим бројем муслимана у свету, преко 191 милионом исламских верника, од којих већински део њих припада сунитској подгрупи.

Највећи број извора тврди да су отприлике 85% светских муслимана сунити а око 15% шиити, уз незнатну мањину коју чине припадници мањих исламистичких секти. За разлику од шиита, сунити уз Куран следе и суне – правила ислама утемељена на обичајима посланика Мухамеда. Сунити признају (првог) халифу Абу Бакра као наследника пророка Мухамеда и признају четири верске школе: ханефитску, маликијску, шафијску и ханбалитску.

Шиити Мухамедовог нећака Алију и његове потомке признају за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти (халифе и имами). Верују да је Али директни наследник и вођа свих муслимана после Мухамедове смрти, за разлику од сунита који верују да је Абу Бакр, први халифа после Мухамеда, легитимно добио вођство над муслиманима. Ова разлика у мишљењу се десила 632. године и тај раскол је оштро поделио ове две муслиманске традиције у многим њиховим веровањима. Шиити су данас већина у Ирану и Ираку. У Ираку их чини 60% становништва, док сунита има око 20%. Курди, који исповедају и сунитски и шиитски ислам, као и друге религије, чине 15% становништва ове земље.

Значајних шиитских мањина има и у Пакистану, Индији, Авганистан, Либану, Азербејџану, Јемену, Бахреину и осталим земљама Персијског залива.