žljeb

žljeb

žljeb (српски, ћир. жљеб)[уреди]

Именица[уреди]

žljeb, м

Категорије: ков.


Значења:

  1. Usek, udubljenje u drvetu. [1]

Примери:

  1. Sàstaljeno odòdūd ȉmāš jèdnu strȃnu, a ȍdud ȉmāš drȕgu strȃnu, pa tȏ je kao žljȇb, ù tōm žljébu se sàstaje dȁno i dȕga. [2] [3] [4] Суботица Змајево Госпођинци Башаид Јаша Томић Зрењанин Фаркаждин Панчево [1]
  2. Osim po veličini lerovi se razlikuju i po broju žljebova. Imaju dva, tri i više žljebova koji se koriste u zavisnosti od toga koliko se žica spaja. [5] [1]# Кат се у̀греје гво̑жђе, то̏ се пра̏ви, та̏ј жље̑б. [6] Нерадин Инђија [1]


Синоними:

  1. falc [1]
  2. oluk Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 227, 367.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.
  4. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 46.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 139.
  6. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]