zamet
zamet
zamet (srpski, ćir. zamet)[uredi]
Imenica[uredi]
zamet, m
Kategorije: rib.
Primeri:
- Razlikuje se oranje „na stuk” i oranje „na razor”. Kada se zaore na sredini njive, to se zove „stuk”, „zamet” ili „stušnica”, a kada se počinje od ivice njive , tj. na granici prema susednoj njivi, onda se to zove „na razor” ili „na ais”. Jedne godine se ore na stuk, a druge na ais; znači, smenjuje se. [1] [2]# Kad ȕzmem sȅme pa bȃcim jedàred — tȏ je zámet. [3] Gospođinci [2]# To je zamet; jedan zamet kad izvučemo. [4] Padej [2]
Imenica[uredi]
zamet, m
Imenica[uredi]
zamet, m
Kategorije: tkač.
Značenja:
- Tkanje bez čunka, klečanjem (uplitanjem niti prstima). [2]
Primeri:
- Na sredini, po tehnici rada je ćilimak ili ćilimac, kod kog je više rada čunkom a manje ručnog „zameta”, tj. izrađuje se kombinovanjem tkanja i klečanja. [5] [2]
Reference[uredi]
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 86.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 78.