zȋd
Appearance
zȋd
Imenica
[uredi]zȋd, m
Kategorije: ob.
Oblici:
Značenja:
- Spoljna strana okomitog dela zgrade, na koji se naslanja krov. [1]
- Spoljni zid okrenut prema dvorištu, na kojem su ulazna vrata u kuću. Subotica[1]
- Spoljni zid nasuprot prednjem, okrenut prema komšijskom dvorištu. Subotica[1]
- Bočna strana posude. Sremska Mitrovica[1]
- Bočna strana ćelije saća. [1]
- Bočna strana brazde koja se formira prilikom oranja. Crvena Crkva[1]
- Bale slame koje se poređaju sa jedne i druge bočne strane kamare. [1]
Primeri:
- Kȕća je stȍjāla, a zȉdove smo svȅ proménuli. [2]Lovra Jamena Morović Vašica Sot Sremska Rača Kukujevci Erdevik Neštin Martinci Sviloš Ledinci Voganj Šuljam Vrdnik Bukovac Hrtkovci Jarak Šatrinci Čortanovci Laćarak Sremska Mitrovica Platičevo Prhovo Golubinci Obrež Ugrinovci Stari Banovci Surduk Stari Slankamen Boljevci Bečmen Sombor Pačir Subotica Bođani Deronje Sivac Tovariševo Lalić Kula Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Srbobran Despotovo Drljan Martonoš Senta Mol Bačko Gradište Gospođinci Đurđevo Kać Kovilj Gardinovci Đala Sanad Banatsko Aranđelovo Mokrin Kikinda Srpska Crnja Radojevo Bašaid Novo Miloševo Melenci Novi Bečej Aradac Žitište Itebej Botoš Jaša Tomić Perlez Sakule Konak Margita Omoljica Dolovo Sefkerin Crepaja Dobrica Pančevo Alibunar Uljma Vršac Veliko Središte Kovin Deliblato Kajtasovo Vračev Gaj [1]
- Bila kȕća po[d] tr̀skom, pa prȏšće sà ulice, o[d] dasáka zȉdovi. Elemir [1]
- Pa onda ledne kiše, nošene severom, počnu severni zid da podlokavaju, [...] pa, najposle, i sam taj zid od naboja, na više mesta odjednom a od temelja do tavana, počne ušreh da puca i da se sleže, povlačeći i građu za sobom. Stapar [1]
- Ȉdi lȅzi nȕ[z] zӣd. [2][3]
[4] Итебеј Моровић Вашица Сремска Рача Ердевик Мартинци Вогањ Врдник Буковац Хртковци Шатринци Прхово Угриновци Сурдук Бољевци Суботица Стапар Силбаш Бођани Товаришево Деспотово Сента Мол Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Српска Црња Меленци Елемир Арадац Велики Гај Перлез Сакуле Конак Маргита Омољица Долово Фаркаждин Сефкерин Црепаја Добрица Панчево Алибунар Уљма Вршац Ковин Делиблато Кајтасово [1]
- Sàmo kad smo dòšli u sèlo, ȍnda tȗ dvȇ-trȋ kȕće, kȃže òdžak pȁo, i ùnūtri, nȅ znam, pòpucali zȉdovi. Deronje [1]
- Tȏ se mȅte na zȉdove skrȏz. Stari Banovci [1]
- Od zѐmlje zȋd zȋdan tàko pa ȍndak nàmeste mȁlo crȇp jel đȕbre od kónja. [2][5]
Итебеј Јамена Суботица Сивац Дрљан Мартонош Сента Бачко Градиште Србобран Госпођинци Ђурђево Санад Нови Кнежевац Кикинда Српска Црња Радојево Башаид Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Житиште Елемир Арадац Јаша Томић Ботош Маргита Омољица Долово Сакуле Добрица Алибунар Уљма Вршац Велико Средиште Црепаја Конак Сефкерин Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
- Nàdrimatica pòstavlja vȉše jája na zȋd ćѐlije. Bođani Neštin Vašica Erdevik Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Sombor Svetozar Miletić Kula Despotovo Srbobran Zmajevo Futog Kać Gardinovci Mošorin Novi Kneževac Kikinda Radojevo Bašaid Elemir Čenta Dubovac [1]
- Lȇvi i dѐsni zȋd na slȁmi. Kad se dȅne slȁma — lȇvi i dѐsni zȋd i záklop je bȉo tȃ sredѝna u čѐga tȉ ljȗdi mȅćedu, da se nȅ bi tȁ slȁma razѝšla. Đala [1]
Izrazi:
- kuća stoji na ženu a ne nazidove Jasenovo [1]
- Glavom o ˜lupati ("silom nastojati postići što je nemoguće"). Sombor Novo Miloševo [1]
- Bȅo ko ˜ Jasenovo [1]
- b. ("biti usamljen"). Vršac [1]
- i ˜ ima uši ("i pri najvećoj opreznosti neko može čuti ili prisluškivati šta se govori"). [1]
- između četȋrzȋda žíveti a. ("ne izlaziti iz kuće"). Vršac [1]
- udȁriti sas glávom u ˜ ("osvestiti se najzad"). Vršac [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82, 84, 113.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 36.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82, 115, 116.