Pređi na sadržaj

rȇp

rȇp

Imenica

[uredi]

rȇp, m

Kategorije: rib.


Oblici:

  1. rep [1]

Značenja:

  1. Izraštaj (obično duži) na zadnjem delu tela kičmenjaka kao produžetak kičme. [1]
  2. Nadzemni zeljasti deo repe. [1]
  3. Donji trouglasti završetak na grudnjaku. [1]
  4. Usek na krmi u koji se postavlja motor. [1]
  5. Zadnji izduženi deo mreže. [1]
  6. Kraj košulje koji viri kroz razrez na turu (kod dece). Novo Miloševo[1]
  7. Phleum pratense. [2] Bođani[1]
  8. Isto. [1]
  9. Alopecurus pratensis. [2] Neštin Pivnice Silbaš Bođani Tovariševo Bačka Palanka[1]
  10. Vrsta korovske biljke Verbascum densiflorum. [2] Bač[1]
  11. Kao deo botaničkih termina. [1]
  12. Equisetum arvense. [1]
  13. Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
  14. Vrsta testere u stolarskom zanatu. [1]

Primeri:

  1. Pa peškíri, vàko, kònjima za óde i za rȇp peškíre vézali. Bačinci [1]
  2. Ona dojna peraja mu služe za plovidbu... naročito rep. [3] Stari Slankamen [1]
  3. Ȉzgrebala ga mȁčka što joj stȁo nȁ rep, a ȏn se još čȕdi ko da njȗ tȏ ne bòle. [4] [5] [3] Šurjan Morović Bosut Sremska Mitrovica Klenak Bukovac Srbobran Đurđevo Bačka Palanka Futog Gardinovci Padej Jaša Tomić Boka Neuzina Perlez Čenta [1]
  4. Péto dìviji ȉma vȅlik rȇp, kȁo svìlen stòji; gláva mȃla, kȏ ȕ [o]ve živìne. [6] Novo Miloševo [1]
  5. Kod Srba u Vojvodini [...] zečiji rep i šapa upotrebljavali su se i kao amajlija koju su nosila deca. [5] [1]
  6. Sȓp — to je ȉsto od gvòzdenog metála, ȉma rùčica dr̀vena, ȕzmeš rȇp od rȅpe i séčemo glȃve. Tomaševac [1]
  7. Grudnjáci se prȁvili s rȇpom ȉsto od kȍže, tȏ svȅ ȕjedno, tàko tȏ bíla móda, a i vȁla da bȉde toplȋji, dȕži. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  8. Lástin rȇp je òno dȉ ùlazi pȇnta, tȏ je tàko pròsečeno, prósek tȃj. [7] Kovilj [1]
  9. Treba i štap da je tri do četri metra dugačak taj na repu. repnjak, a ovo je od krila. Keca ima rep, a kusaka, ona je pliče [ShLR]. Klenak [1]
  10. Máčkov rȇp, tȏ je na lìvadi. Ȉsto kȍ máčkov rȇp, tráva, kȁo što je òvā, al ònāj prȃvi máčkov rȇp sasvȉm je dȕgačak tolìkō. Iščùpaću ȉ[z] sēna pa ću vam pòslati tȃj jèdān máčkov rȇp. [2] Deronje Tovariševo Bačka Palanka [1]
  11. Pa lìščiji rȇp ȅto tàk[o] ráste. Ìma sa stráne kȍ grȃne i tȏ tàko pȕno tȍg zelènila, pa tàko kȍ rȇp se òbesi, pa tȏ zovémo lìščiji rȇp. [2] Tovariševo [1]
  12. Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [8] Neuzina Turija Čurug Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
  13. Fušfanc testera (lisičiji rep). Služi za precizno oblikovanje delova. Pravi se sa finim i grubim zubima — zavisno od primene. [9] [1]


Sinonimi:

  1. varka [1]
  2. plast Subotica [1]


Izrazi:

  1. ("biti negde na kraju, skrajnut"). [1]
  2. brez gláve i brezrȇpa ("bez reda, zbrkano"). Vršac [1]
  3. stati kome na ˜ [1]
  4. vuče mu se ˜ po zemlji ("biti kompromitovan, biti na lošem glasu"). [1]
  5. vezati nekome ˜ do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Jasenovo [1]
  6. vezati mačku za/o ˜ ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Jasenovo Kovilj [1]
  7. svȉ sèdidu, stȏ pȕn, jȃ na répu i nȉko me ni ne glédi ("Š Bk N"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  8. ne mȍžeš da ga uvȁtiš ni za ˜ ni za glȃvu ("ne možeš doznati šta stvarno misli, šta hoće"). Vršac [1]
  9. vŕtiti srȇpom ("zavoditi, mamiti muškarca (o ženi)"; "Óna je još krȉvlja, samo vŕti s rȇpom"). Vršac [1]
  10. vúći ˜ za sȍbom ("imati neki greh, krivicu"). Vršac [1]
  11. i štȁ su me i zváli [1]
  12. Lep ko mačkin ˜ Jasenovo [1]
  13. povući mačka za ˜ ("loše proći, rđavo se provesti, stradati, biti na šteti, gubitku"; "Paz da ne povučeš mačka za rep!"). Jasenovo [1]
  14. moći volu ˜ iščupati ("biti veoma snažan, jak"; "Može volu rep da iščupa"). [1]
  15. Bez glave irepa ("bez reda, zbrkano"). Sombor [1]
  16. uhvatiti, ščepati koga’ [1]
  17. stȍko brezrȇpa ("blaži ukor mlađoj osobi"). Vršac [1]
  18. podvući ˜ med noge ("povući se, pokunjiti se, uzmaći"). Jasenovo [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  3. 3,0 3,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  4. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  5. 5,0 5,1 Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 108.
  6. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123.
  7. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  9. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 325.

Napomene

[uredi]