nositi

Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

nositi

nositi (srpski, ćir. nositi)[uredi]

Glagol[uredi]

nositi, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: ob.


Značenja:

  1. Imati na sebi kao odeću, obuću, ukras, znak i sl. [1]
  2. Oblačiti se, odevati se na određeni način. [1]
  3. Polagati jaja (o pticama). [1]
  4. Donositi neku vrednost kao poklon, miraz (o udavači). [1]
  5. Imati u sebi začeti plod, biti u stanju bremenitosti, trudnoće (o ženi). [1]
  6. Koja je u drugom stanju. Novi Sad[1]
  7. Trudnica. Novi Sad[1]

Primeri:

  1. I jȃ sam pȍtrčāla zà njima i jȃ vȋčem: „Kȕd mi sȋna nȍsīte?”. Kumane Sremska Mitrovica Čenej [1]
  2. Po dvȃ ùvatīmo, ònā, snòpa pa nȍsīmo, pa sadȇvamo na òvē devètice, pa ȍnda pȍsle na pȇt kȏla bàcām žȉto. Bačinci [1]
  3. Ȏn je kȕpio tȏ za muzìjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzìjān — mùzēj — da se znȃ štȁ je po stȃrim bílo; skùpljāč bȉo. Novo Miloševo [1]
  4. Ȉma jȍš pȍjedine bȁbe, dvȅ još u sèlu, što nè nosīdu u mlèkaru mléko, nego sáme. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Lovra Irig Obrež Sombor Mol Gospođinci Srpski Krstur Sanad Mokrin Padej Kikinda Novi Bečej Bašaid Srpska Crnja Itebej Međa Jaša Tomić Melenci Elemir Zrenjanin Perlez Farkaždin Čenta Tomaševac Dobrica Ilandža Deska [1]
  5. Svȅ smo mléko nosȉli na mušterȉje. Vršac [1]
  6. Kad se mòja mȁti ȕdala i mòja strȋna, ȍndak je tàko bílo — gòdinu dána nȍsidu šešȋr. Tomaševac [1]
  7. Jèdan dȃn, jèdno do pódne nȍsim úže oko mène, a jèdno od pódne vȇžem. Aradac [1]
  8. Peškíre, gȁće, košȕlje, tȏ se prȇ nosȉlo od pamȕka. Izbište [1]
  9. Kad sam jȁ bìla mláda, jȃ sam se nòsila pȁōrski. Bačinci [1]
  10. A i ȍndak se lȇpo nòsilo, i ȍndak smo se lȇpo nòsili. [5] Aradac Srpski Krstur Sanad Mokrin Padej Farkaždin [1]
  11. Imam samo deset kokoške koje nosidu, ove druge oću da i zakoljem. [9] Čenej Sremska Mitrovica Novo Miloševo [1]
  12. Stȃra mȁtica slȁbo nȍsi jája. Čerević [1]
  13. Ona ȉma jȃjnik, ȍna nȍsi jája. [4] Konak Sremska Mitrovica Pećinci Subotica Bođani Despotovo Bačko Petrovo Selo Žabalj Kać Đala Mokrin Iđoš Radojevo Itebej Idvor Ilandža Margita [1]
  14. Òne nȍse jája, a òne rádilice ne nȍse, dobro, sad, pòneka nȍsi i rádilica. Međa [1]
  15. Ȉspravna mȁtica, ȍna kad pȍčne da nȍsi, ȍna tȏ rȇdom. [4] Izbište Sefkerin Bavanište Dupljaja [1]
  16. „Štȁ nȍsi?” je česta upitna reč za devojku koja se udaje: šta će poneti od štafira i imovine (tala). Novo Miloševo [1]
  17. Nosȉlo se i lȃnci se nosȉli [za miraz]. Izbište [1]
  18. Mène je mòja mȁti lȇpo nòsila. Veliki Gaj [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. moja ruka prosi, kandilonosi, ako nećeš dati, umreće ti mati ("kletva"). Kikinda [1]
  3. pȁs lȁje, vȅtar nȍsi ("ne pridavati značaj nečijim rečima"). Vršac [1]
  4. ȉde vréme,nȍsi brȅme, mòlićeš ti mène Novo Miloševo [1]
  5. néću ganòsiti za pȗnđu ("kaže se za ružnog muškarca (o udavači)"). Novo Miloševo [1]
  6. nosȉti ȉzvor ("nositi iz pokojnikove kuće svakog jutra svežu vodu najbližim susedima za pokoj duše sve do šestonedeljnog parastosa"). Vršac [1]
  7. kòja kokȏška mlȏgo kákoće, mȁlo jájanȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Vršac [1]
  8. nositi na krkaču ("izdržavati"; "Sve"). Jasenovo [1]
  9. kud me oči vode i nogenose ("bez određenog pravca i cilja, neznano kud, bilo kud (poći, uputiti se i sl.)"). [1]
  10. Da se vrabaca bojim, praćku binosio ("biti samouveren, neustrašiv"). [1]
  11. ˜ glavu u torbi ("biti u životnoj opasnosti"). Sombor Novo Miloševo Vršac [1]
  12. nosȉti kòga na lȇđi ("starati se o nekome"). Vršac [1]
  13. nòsiti svȏj kȑst ("ispaštati, trpeti zlu sudbinu"). Novo Miloševo [1]
  14. koliko ga grlonosi ("svom snagom, što može glasnije"; "Razdro se, pa viče koliko ga grlo nosi"). Jasenovo [1]
  15. Bȅga što ga nȏgenȍsu ("trčati, bežati iz sve snage"). Vršac [1]
  16. nosȉti bárjak ("predvoditi, prednjačiti"). Vršac [1]
  17. nositi na grbači ("izdržavati"; "On i sve nosi na grbaču"). Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 17, 19, 192.
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 125, 128, 133, 134, 136, 137, 141, 142, 159, 162, 163.
  4. 4,0 4,1 4,2 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  5. 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53, 86, 99, 111, 118, 119, 121, 151, 316, 326. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 53.
  7. Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 43, 49, 50.
  8. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.
  9. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene[uredi]